"Једнога дана, треће године Своје проповеди на земљи, Исус поведе апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег. Тако се Он преобрази пред њима и показа део Своје божанске славе. Поред Христа указаше се Мојсије и Илија и разговараху с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму. Затим се спусти један сјајан облак и заклони их, 'и гле, глас из облака говораше: ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи; њега слушајте.'(Мт 17;5).
Тавор или Табур (јевр. הר תבור) је одвојена гора од ланца планина висине 588 метара, 9 километара југоисточно од Назарета, у хришћанству се традиционално сматра местом Преображења Господњег. Истина, постоје и мишљења да се Исус Христос преобразио нешто северније, на брду Хермон (Хенри Алфорд (1808) је први бацио сумњу на гору Тавор у новије време, док је то потврдио и Џон Лајтфут сматрајући да није у питању гора Тавор јер је превише далеко). У преводу са јеврејског и арапског - Табор -Табур - у зависности од локације дагеш - самогласника, то значи стварно централно испупчено место, пупак. Ова гора је одвојена од читавог ланца планина и заобљена одоздо према горе, због чега је вероватно и добила име. Арапи је зову Џебел Тор у знак сећања на древни фенички култ.
Први пут гора Тавор се помиње у Библији у књизи Исуса Навина као граница земаља три израиљска племена: Завулонова, Исахарова и Нефталимова (ИсуН 19, 22). Нешто касније, у време судија, Варак се, у пратњи пророчице Девора, са 10 хиљада војника спустио са планине Тавор до потока Kисон и победио војску војводе Сисаре, заповедника Јавина цара Хананског (Суд 4, 1-24). Овде су Гедеонова браћа погинула од руку два цара мадијанска, Зевеја и Салмана (Суд 8, 18-19). Врх горе Тавор, од времена Антиоха Великог до освајања и уништења Јерусалима од стране Римљана под Веспазијаном, стално је служио као утврђено место. Иначе, овде је римски проконзул Гавинијус победио најстаријег Аристовуловог сина Александра који је побегао из заробљеништва. Током Јеврејског рата, Јевреји и Јосиф Флавије су 40 дана утврђивали гору Тавор против Веспазијана.
Данас на врху горе постоје два активна манастира, православни и католички. Црквено предање од давнина признаје гору Тавор као гору Преображења Господњег, иако се име саме горе не помиње у Јеванђељима. Света Јелена је у 4. веку подигла храм на Тавору посветивши га сведоцима Преображења - апостолу Петру, Јакову и Јовану. А у 8. веку постојао је манастир. На рушевинама прве цркве, грчки епископи су дуго служили Литургију сваке године.
Гору Тавор помињу и бројни хришћански писци и светитељи. Тако Ориген каже (231-54): „Тавор је планина Галилеје на којој се Христос Преобразио“. Св. Kирило Јерусалимски и блажени Јероним то такође категорично потврђују. Kасније св. Прокл, цариградски патријарх, и св. Kлимент Анкирски исто говоре. 553. године Пети васељенски сабор обратио је пажњу на гору Тавор (Антиохијска патријаршија).
Фрањевачки самостан се на гори Тавор појавио тек почетком 20. века и заузимао је територију тврђаве коју су муслимани подигли у 13. веку. Величанствена базилика Преображења, руком архитекте Антонија Барлуција, изграђена је на рушевинама храма из времена крсташа и ранијих рушевина. У близини су сачувани остаци византијског манастира. Пут који води до католичког самостана пролази кроз такозвана "Врата ветра".
Историја православног грчког манастира Преображења Господњег повезана је са именом архимандрита Иринарха, родом из Молдавије, у прошлости, монаха Лавре Саве Освећеног. Средином 19. века, након виђења које је доживео, настанио се на врху Тавора. Убрзо, откривши остатке древне византијске базилике, почео је да је обнавља са својим помоћником, јерођаконом Нестором. Међутим, због изненадне смрти, није могао да доврши посао. Храм је завршен и освећен 6. августа 1862. године. Има три престола: централни у част Преображења, јужни у част пророка Мојсија и Илије, северни у част светих Георгија Побједоносца и Димитрија Солунског. Звоник је изграђен 1911. године. Изградња храма и манастира у великој мери је изведена новцем који је послат из Русије. Чудотворна акатистна икона Богородице чува се у манастирској цркви, а у капели пророка Мојсија и Илије, у апсиди, видљиво је камење древног храма и фрагменти византијског мозаика. На територији која припада манастиру налази се пећински храм Мелхиседека.
До врха Тавора води средњовековни пут којим може проћи само путнички аутомобил, а аутобус се не може окренути на стрмој серпентини. Арапи из локалног хришћанског села Дабурија посебно одржавају пут у таквом стању и одржавају такси компанију на почетку успона. Међутим, многи ходочасници радије иду на врх пешице, не обраћајући пажњу на честе пљускове или на ужарено сунце. А време на Тавору се брзо мења. Без обзира на то што се дешава у подножју горе, на врху може бити магле и кише.
извор: www.vjeronauka.net
Нема коментара:
Постави коментар