Речи, драга браћо и сестре, које певамо после читања Апостола, и које смо управо певали, записао је древни Пророк. У тим речима је исказана сва туга и сва молитва рода људскога од настанка света па до онога тренутка када су те речи записане: Васкрсни, Боже, суди земљи, јер ћеш Ти наследити у свим народима(Пс, 81, 8). Жеђ за васкрсењем, жеђ за вечним и непролазним животом, то је она најдубља жеђ која је уписана у људско биће, и не само у биће човеково, него у свако створење.
Када је у Египту откривена једна од древних пирамида, неки од тих гробова древних, пронађен је златни листић, поред једнога од оних фараона, на коме је писало: "Жедан сам" - ништа друго није писало. Али, јасно је да је тај фараон - зато су и дизане пирамиде, не би ли макар на вештачки начин обесмртили оне који су били главни - упокојивши се и нашавши се у гробу и у својој пирамиди, оставио тај запис своје душе, свога бића, и он и они који су га сахранили. Његова душа је и после смрти запечатила и забележила ту жеђ. Жеђ не за пролазном водом коју пијемо, него жеђ за вечном водом; жеђ за водом живота; жеђ за оном водом коју је свему роду људском и свој творевини подарио Онај који је Творац неба и земље.
 |
| "СВЕТИГОРА", мај, 2014. |
Зато је Господ и рекао: "Ко је жедан нека дође мени и нека пије, и даћу му воде живота" (уп Јн. 7, 37-38). Сећате се оног сусрета Господњег са женом Самарјанком, која је мислила да Он тражи од ње воде да пије са кладенца Јаковљевог, који и дан данас постоји у Самарији, а Он њој каже: "Кад би ти знала о води коју ја дајем, ти би тражила од мене". А она ће рећи: "Ниси ти већи од нашега оца Јакова". А Господ ће да каже: "Вода коју ја дајем и коју ја доносим роду људскоме, па и теби, жено, вода је Духа Живога, Вечнога, Непролазнога; вода вечнога и непролазнога живота (уп. Јн. 4, 10-14).
Е, о тој води, о тој жеђи, говори и Свети пророк, сабравши у себе сву тугу и сву жалост људску за вечношћу и за бесмртношћу. Зато и понављамо његове речи баш на ову велику суботу, када је Господ - који је Пут, Истина и Живот, Дародавац живота - који је примио људску природу на себе, примио чак и смрт на себе; не да би остао у гробу, него да би - прошавши кроз гроб силом Духа Светога и својом силом, Сина Божијег Јединородног - васкрсао, и да би својим Васкрсењем подарио васкрсење мртвих, и живот вечни и непролазни. Зато и Пророк говори, а то певамо на ову Велику суботу: Васкрсни Господе, суди земљи - јер Ти си Творац неба и земље, Ти си Судија неба и земље, Теби је предао суд Отац Твој небески. Суди земљи, јер Теби су предати и Теби су поверени народи земаљски да их преузмеш и да их водиш и да њима руководиш. Дакле, о том Васкрсењу Господњем, о ономе које ми очекујемо да прославимо идућег дана, о тој жеђи говори Свети пророк - о вечној жеђи људској.
Нема коментара:
Постави коментар