Грех је смрт и разарање, и никакви целофани у које лукаво ђавоље искушење увија грех, како би нам понудило да поновимо Адамов грехопад, не треба да скрену с пута верујућег човека. Грех је непријатељ. Његова слабост јесте његова неспособност за живот и ми треба да видимо суштину греха и да видимо слабост овог непријатеља људског рода.
Грех је као промашај: човек који се не креће добрим правцем промашује најважнији циљ – циљ свог постојања.
***
Суштина греха, суштина зла јесте супротстављање себе Богу.
***
Људи вероватно никад не би грешили кад би видели истинско лице греха. Задрхтали бисмо од ужаса.
***
Грех ремети Богом одређени поредак живота, зато што је суштина греха богоодступништво. Свако дело које не одговара Божијој вољи и Божијем закону, јесте одступање од Бога, непризнавање врховне власти Бога над творевином, оно је грех.
***
Грех и живот су неспојиви. Због тога имамо сведочанство о томе да грех рађа смрт – у смислу да је живот по закону греха неспојив с људским бићем. Живети по греху значи уништавати живот.
***
Грех као кршење Божијег закона има изузетно опасне последице, зато што раскида везу између Бога и човека.
***
Наши грехови нам стварају препреку, зато што у греховима отупљује наше духовно осећање – посебно ако се навикавамо на то да грешимо, ако постајемо сродни греху, ако губимо способност да разликујемо добро и зло. Тада грех као нека краста, као неки панцир окива нашу душу и ми постајемо неспособни да ступимо у општење с Господом.
***
Грех је болест, тако о њему говоре сви свети оци, који су писали на тему греха. Грех је одступање од норме, то је ненормалност, то је заиста болест, духовна болест која често прелази и у физичку болест.
***
Сваки грех је безумље, зато што је Бог апсолутни Разум и поредак живота који је Бог одредио представља испољавање Божанског разума, а грех и порок су безумље, јер се супротстављају Божијој замисли.
***
Коришћење греха ради остваривања циљева – без обзира на то да ли да су у питању циљеви повезани са животним задовољствима, каријером или стицањем материјалног благостања – могу се упоредити с конзумирањем алкохола и дроге. И једно и друго ствара лажан утисак да су постигнути извесни циљеви – радост, спокој, комфор, благостање, појачана активност. Али знамо да ни дрога, ни алкохол, никад нису помагали људима да остваре циљ. Исто то је и са грехом: никад, ни у којим околностима, човек, ослањајући се на грех, није у стању да постигне срећу и благостање.
***
Можемо сами да изазовемо грех. Кад не избегавамо општење с људима који тврде да човек има право да живи по греху, кад се погружавамо у псеудокултурну средину, која пропагира грех, кад чинимо много тога другог, што у нашој свести изазива интересовање за грех и тежњу према њему, сами себе провоцирамо. Али грех могу да изазову и животне околности, и људи с којима се дружимо. Искушења могу да долазе како са спољашње стране, тако и од нас, од нашег разума, она проистичу из нашег унутрашњег живота.
***
Ако буду коначно избрисане границе између добра и зла, ако људи који су изгубили способност да разликују добро и зло, буду темељили свој живот на греху, без обзира да ли је то породичан, друштвени, државни, општељудски или васељенски живот, то ће значити да је наступио крај света, зато што су грех и живот неспојиви. И крај света о којем говори реч Божија је управо владавина греха, кад ће људи доживљавати грех као животну норму.
***
Данас, по први пут у току целе људске историје, живимо у време које брише границу између греха и праведности, између истине и лажи. Зато се људи не кају за грех, већ се често поносе грехом, свесно темељећи живот на греху.
***
Грех је болест и као болест он подрива човеков духовни, а и не само духовни живот. Грех разара људску личност, али то није одмах очигледно. Понекад је грех праћен извесном еуфоријом, а греховне појаве – пороци, се у нашој свести приказују као нешто врлинско, потребно и корисно.
***
Пороци који уништавају људску личност и помрачују људске односе представљају испољавање греха. Грех је одрицање од Бога, од животних правила која је Он одредио, то је одрицање од испуњавања Његове воље. Сваки човек који тежи ка томе да се избави од порока треба да савлада грех, односно да учини супротно од онога што су први људи учинили у рају. Овакав човек треба да поверује у Господа и да преузме обавезу да испуњава Његову вољу. Без вере и послушања Богу нема спасења.
***
Данас на идеализаији греха ради огромна индустрија псеудокултуре, која грех чини привлачним, која га приказује у упадљивом и лепом паковању: „узми, користи, уживај“. Нема ничег новог, јер је управо то и ђаво говорио првим људима у рају: „Узми овај плод, поједи га, нема у томе ништа лоше – постаћеш исти као Бог. „И данас нас уче томе да не треба да се бојимо греха, већ да – напротив, треба да ослобађамо стега своју природу, да уживамо у животу не правећи разлику између греха и светости.
***
Сваки човек који ступа на пут борбе с грехом треба да има јасну представу о природи ове опасне појаве, ове болести која за човека представља смртоносну опасност.
***
Борба против греха је тешка борба и грех није невина ствар, посебно онда кад огромне снаге раде на томе да представе грех као један од модела људског понашања, као једну од могућности човековог законитог избора. Управо с таквим избором се најчешће повезује нетачна, изврнута представа о људској слободи. Тек кад се избор у корист греха претвори у крваве злочине, друштво дрхти од ужаса, али ни тада не види истинске узроке страшних појава које грех доноси у људски живот.
***
Свети оци посебну пажњу обраћају на овај поредак кад човек усваја грех и истичу важност у савладавању грешних мисли, а тим пре греховних осећања. И оци скоро једномислено сведоче о томе да човек који је кренуо путем греха, који чини греховна дела, трпи пораз.
***
Ако научимо да се боримо с грехом у свом личном животу, у дубини своје душе, ако будемо пружали отпор и злим, греховним помислима, и греховним осећањима, и ако се чак будемо борили с греховним навикама, с греховним поступцима, то ће бити велика битка за живот, за сопствени живот. А ако се људи заједно прихвате сличних дела, то ће бити само превладавање тежњи људског друштва ка распаду и уништавању.
Припремио јеромонах Игњатије (Шестаков)
Патријарх Московски и целе Русије Кирил
Са руског Марина Тодић
извор: православие.ру
 |
| Русија |
***
Суштина греха, суштина зла јесте супротстављање себе Богу.
***
Људи вероватно никад не би грешили кад би видели истинско лице греха. Задрхтали бисмо од ужаса.
***
Грех ремети Богом одређени поредак живота, зато што је суштина греха богоодступништво. Свако дело које не одговара Божијој вољи и Божијем закону, јесте одступање од Бога, непризнавање врховне власти Бога над творевином, оно је грех.
***
Грех и живот су неспојиви. Због тога имамо сведочанство о томе да грех рађа смрт – у смислу да је живот по закону греха неспојив с људским бићем. Живети по греху значи уништавати живот.
***
Грех као кршење Божијег закона има изузетно опасне последице, зато што раскида везу између Бога и човека.
***
Наши грехови нам стварају препреку, зато што у греховима отупљује наше духовно осећање – посебно ако се навикавамо на то да грешимо, ако постајемо сродни греху, ако губимо способност да разликујемо добро и зло. Тада грех као нека краста, као неки панцир окива нашу душу и ми постајемо неспособни да ступимо у општење с Господом.
***
Грех је болест, тако о њему говоре сви свети оци, који су писали на тему греха. Грех је одступање од норме, то је ненормалност, то је заиста болест, духовна болест која често прелази и у физичку болест.
***
Сваки грех је безумље, зато што је Бог апсолутни Разум и поредак живота који је Бог одредио представља испољавање Божанског разума, а грех и порок су безумље, јер се супротстављају Божијој замисли.
***
Коришћење греха ради остваривања циљева – без обзира на то да ли да су у питању циљеви повезани са животним задовољствима, каријером или стицањем материјалног благостања – могу се упоредити с конзумирањем алкохола и дроге. И једно и друго ствара лажан утисак да су постигнути извесни циљеви – радост, спокој, комфор, благостање, појачана активност. Али знамо да ни дрога, ни алкохол, никад нису помагали људима да остваре циљ. Исто то је и са грехом: никад, ни у којим околностима, човек, ослањајући се на грех, није у стању да постигне срећу и благостање.
***
Можемо сами да изазовемо грех. Кад не избегавамо општење с људима који тврде да човек има право да живи по греху, кад се погружавамо у псеудокултурну средину, која пропагира грех, кад чинимо много тога другог, што у нашој свести изазива интересовање за грех и тежњу према њему, сами себе провоцирамо. Али грех могу да изазову и животне околности, и људи с којима се дружимо. Искушења могу да долазе како са спољашње стране, тако и од нас, од нашег разума, она проистичу из нашег унутрашњег живота.
***
Ако буду коначно избрисане границе између добра и зла, ако људи који су изгубили способност да разликују добро и зло, буду темељили свој живот на греху, без обзира да ли је то породичан, друштвени, државни, општељудски или васељенски живот, то ће значити да је наступио крај света, зато што су грех и живот неспојиви. И крај света о којем говори реч Божија је управо владавина греха, кад ће људи доживљавати грех као животну норму.
***
Данас, по први пут у току целе људске историје, живимо у време које брише границу између греха и праведности, између истине и лажи. Зато се људи не кају за грех, већ се често поносе грехом, свесно темељећи живот на греху.
***
Грех је болест и као болест он подрива човеков духовни, а и не само духовни живот. Грех разара људску личност, али то није одмах очигледно. Понекад је грех праћен извесном еуфоријом, а греховне појаве – пороци, се у нашој свести приказују као нешто врлинско, потребно и корисно.
***
Пороци који уништавају људску личност и помрачују људске односе представљају испољавање греха. Грех је одрицање од Бога, од животних правила која је Он одредио, то је одрицање од испуњавања Његове воље. Сваки човек који тежи ка томе да се избави од порока треба да савлада грех, односно да учини супротно од онога што су први људи учинили у рају. Овакав човек треба да поверује у Господа и да преузме обавезу да испуњава Његову вољу. Без вере и послушања Богу нема спасења.
***
Данас на идеализаији греха ради огромна индустрија псеудокултуре, која грех чини привлачним, која га приказује у упадљивом и лепом паковању: „узми, користи, уживај“. Нема ничег новог, јер је управо то и ђаво говорио првим људима у рају: „Узми овај плод, поједи га, нема у томе ништа лоше – постаћеш исти као Бог. „И данас нас уче томе да не треба да се бојимо греха, већ да – напротив, треба да ослобађамо стега своју природу, да уживамо у животу не правећи разлику између греха и светости.
***
Сваки човек који ступа на пут борбе с грехом треба да има јасну представу о природи ове опасне појаве, ове болести која за човека представља смртоносну опасност.
***
Борба против греха је тешка борба и грех није невина ствар, посебно онда кад огромне снаге раде на томе да представе грех као један од модела људског понашања, као једну од могућности човековог законитог избора. Управо с таквим избором се најчешће повезује нетачна, изврнута представа о људској слободи. Тек кад се избор у корист греха претвори у крваве злочине, друштво дрхти од ужаса, али ни тада не види истинске узроке страшних појава које грех доноси у људски живот.
***
Свети оци посебну пажњу обраћају на овај поредак кад човек усваја грех и истичу важност у савладавању грешних мисли, а тим пре греховних осећања. И оци скоро једномислено сведоче о томе да човек који је кренуо путем греха, који чини греховна дела, трпи пораз.
***
Ако научимо да се боримо с грехом у свом личном животу, у дубини своје душе, ако будемо пружали отпор и злим, греховним помислима, и греховним осећањима, и ако се чак будемо борили с греховним навикама, с греховним поступцима, то ће бити велика битка за живот, за сопствени живот. А ако се људи заједно прихвате сличних дела, то ће бити само превладавање тежњи људског друштва ка распаду и уништавању.
Припремио јеромонах Игњатије (Шестаков)
Патријарх Московски и целе Русије Кирил
Са руског Марина Тодић
извор: православие.ру
Нема коментара:
Постави коментар