Свима је мање више познато шта се догодило на Благовести. Анђео је дошао девојци Марији са вешћу да ће зачети од Светога Духа и родити Сина Божијег, Спаситеља света. Марија скрушено прихвата Божију реч. Почиње нова историја, историја Богочовека.
Чак и ако једноставно, срцем прихватамо све из Светог Писма и из Предања цркве, без потребе да стално тражимо научне или логичке доказе, не значи да тиме увек јачамо нашу веру. Одређена подразумевања су недопходна, али увек постоји опасност да дуго остајање на нивоу пасивног прихватања смлачи нашу веру. Утолико није лоше да кад год можемо пробамо помало да идемо и у сусрет догађајима које славимо у празницима. Да им се приближимо, да их разумемо, осетимо.
Марија је девојчица, нема још ни петнаест година. По обичају, после изласка из храма где је у образовању и служењу провела једанаест година, требало је да се уда. Посебна у свему, Марија се заветовала Богу тако да су је уместо правог брака само формално верили, дали на чување њеном доста старијем рођаку Јосифу.
У Јудеји су у то време већ почели необични догађаји, о којима тек по неко зна. Маријина рођака, неплодна Јелисавета, зачела је, иако већ у поодмаклим годинама. То зачеће најавио је анђео. Марија једва да излази из куће и није отоме ништа чула. Анђео, уствари арханђео Гаврило, долази неочекивано и Марији. Ниоткуда из материјалног света. Не ради се само о визији, јер анђео јој се обраћа:
„Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. благословена си ти међу женама“!
Наравно да се девојчица - девојка уплашила. Ко не би? Нарушавање природних законитости свако људско биће избаци из мирне навике и сигурности у страх. Осим тога, речи које анђео изговара су потпуно неразумљиве. Једва и девојка, сад одједном – благословена међу женама!
„Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова; И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја“.
Марија није обична девојка. Дудо се припремала, а да ни она, ни они око ње нису знали за шта тачно. Управо за ово! Да може да чује Реч Божију коју, ето, доноси Архангел. Да са Богом коме је служила од малих ногу може слободно да разговара.
„Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога је све могуће што каже“.
Никада у историји нико није могао ни да замисли нешто тако незамисливо. Да бескрајни и необухвативи Бог, Створитељ света, Сведржитељ, у утробе жене, постане дете, које ће ту расти девет месеци. Који ће се кад дође време родити, живети на земљи животом човека.
Сетите се ствари које су вам се дешавале први пут. Сетите се невероватних ствари које су вам се дешавале први пут. Сетите се невероватних ствари које су вам се дешавале икада. Сетите се невероватних ствари које се нису дешавале никада никоме. А онда сазнате да ће се оне догодити и то догодити вама! Колико је било потребно вере, колико храбрости четрнаестогодишњој Марији да да да свој пристанак немогућем! Какав величанствени тријумф људске слободе! Слободе без границе, слободе коју има само чиста љубав. Захваљујући најчистијем људском бићу икада рођеном, немогуће је постало рођено. Ако је Ева својим избором непослушности Богу постала мајка целог смртног рода, Марија је својим избором послушности Богу постала мајка свих бесмртних.
„Ево слушкиње Господње - нека ми буде по речи твојој“!
И само то је било довољно. Тог тренутка зачет је Син Божији, Исус Христос, Спаситељ света. Ко да не слави овај празник, ко да не слави Бога који је пристао да своју неограниченост подреди ограничености творевине како би њу ослободио ограничења, ко да не слави Пречисту Марију, Пресвету Богородицу? Срећан нам празник!
А ове године празник Благовести је на Велики уторак, уторак Страсне седмице, седмице Христових страдања. Не стижемо ни да се радујемо у потпуности, јер нам чисту радост почетка замути озбиљност краја. Христове опомене да се на време припремамо за крај света, за његов други долазак.
„Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај. Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свету. А то је све почетак страдања. Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога. И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. И зато што ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти“. (Матеј 24, 6-13)
Радујте се дивној благој вести да Бог као спаситеља од зла и смрти шаље људима Свог Сина. Блага вест је и да ће његов Други долазак прекратити све гадости, злочине, патњу и смрт и да ће тада Бог бити све у свему, да ће само оно што стреми Богу остати а све оно што није добро бити препуштено вечном непостојању. Да ли са вечном свешћу о сопственом непостојању или без ње, то нас ни не занима, зато што ми хоћемо с Богом. Да не бисмо залутали, да се бисмо успут изгубили, да му не бисмо нестало с погледа треба, како нам је он преко апостола на Велики уторак поручио, да: пазимо на знакове времена, да будемо будни и спремни за Његов долазак, да пазимо да нас не превари неко од лажних чудотвораца који ће се представљати као Он, да не закопамо дарове које нам је Бог дао него да их умножавамо на корист других а у славу Божију, да чинимо колико можемо најмањој браћи – оним најсиромашнијим у највећим невољама са највећим потребама, да претримо до краја. Сами бирамо: да ли вечна радост у љубави која надилази све створено, или вечна мука свести о нашем лошем избору.
Велика заштита на путу пред нама биће нам Она, која нам је тај избор уопште и омогућила. Хвала и слава до века часнијој од Херувима и неупоредиво славнијој од Серафима које ћемо страшне и дивне видети око Сина Божијег кад буде поново дошао у Својој пуној слави.
ђакон Ненад Илић
Чак и ако једноставно, срцем прихватамо све из Светог Писма и из Предања цркве, без потребе да стално тражимо научне или логичке доказе, не значи да тиме увек јачамо нашу веру. Одређена подразумевања су недопходна, али увек постоји опасност да дуго остајање на нивоу пасивног прихватања смлачи нашу веру. Утолико није лоше да кад год можемо пробамо помало да идемо и у сусрет догађајима које славимо у празницима. Да им се приближимо, да их разумемо, осетимо.
Марија је девојчица, нема још ни петнаест година. По обичају, после изласка из храма где је у образовању и служењу провела једанаест година, требало је да се уда. Посебна у свему, Марија се заветовала Богу тако да су је уместо правог брака само формално верили, дали на чување њеном доста старијем рођаку Јосифу.
У Јудеји су у то време већ почели необични догађаји, о којима тек по неко зна. Маријина рођака, неплодна Јелисавета, зачела је, иако већ у поодмаклим годинама. То зачеће најавио је анђео. Марија једва да излази из куће и није отоме ништа чула. Анђео, уствари арханђео Гаврило, долази неочекивано и Марији. Ниоткуда из материјалног света. Не ради се само о визији, јер анђео јој се обраћа:
„Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. благословена си ти међу женама“!
Наравно да се девојчица - девојка уплашила. Ко не би? Нарушавање природних законитости свако људско биће избаци из мирне навике и сигурности у страх. Осим тога, речи које анђео изговара су потпуно неразумљиве. Једва и девојка, сад одједном – благословена међу женама!
„Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова; И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја“.
Марија није обична девојка. Дудо се припремала, а да ни она, ни они око ње нису знали за шта тачно. Управо за ово! Да може да чује Реч Божију коју, ето, доноси Архангел. Да са Богом коме је служила од малих ногу може слободно да разговара.
„Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога је све могуће што каже“.
Никада у историји нико није могао ни да замисли нешто тако незамисливо. Да бескрајни и необухвативи Бог, Створитељ света, Сведржитељ, у утробе жене, постане дете, које ће ту расти девет месеци. Који ће се кад дође време родити, живети на земљи животом човека.
Сетите се ствари које су вам се дешавале први пут. Сетите се невероватних ствари које су вам се дешавале први пут. Сетите се невероватних ствари које су вам се дешавале икада. Сетите се невероватних ствари које се нису дешавале никада никоме. А онда сазнате да ће се оне догодити и то догодити вама! Колико је било потребно вере, колико храбрости четрнаестогодишњој Марији да да да свој пристанак немогућем! Какав величанствени тријумф људске слободе! Слободе без границе, слободе коју има само чиста љубав. Захваљујући најчистијем људском бићу икада рођеном, немогуће је постало рођено. Ако је Ева својим избором непослушности Богу постала мајка целог смртног рода, Марија је својим избором послушности Богу постала мајка свих бесмртних.
„Ево слушкиње Господње - нека ми буде по речи твојој“!
И само то је било довољно. Тог тренутка зачет је Син Божији, Исус Христос, Спаситељ света. Ко да не слави овај празник, ко да не слави Бога који је пристао да своју неограниченост подреди ограничености творевине како би њу ослободио ограничења, ко да не слави Пречисту Марију, Пресвету Богородицу? Срећан нам празник!
А ове године празник Благовести је на Велики уторак, уторак Страсне седмице, седмице Христових страдања. Не стижемо ни да се радујемо у потпуности, јер нам чисту радост почетка замути озбиљност краја. Христове опомене да се на време припремамо за крај света, за његов други долазак.
„Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај. Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свету. А то је све почетак страдања. Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога. И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. И зато што ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти“. (Матеј 24, 6-13)
Радујте се дивној благој вести да Бог као спаситеља од зла и смрти шаље људима Свог Сина. Блага вест је и да ће његов Други долазак прекратити све гадости, злочине, патњу и смрт и да ће тада Бог бити све у свему, да ће само оно што стреми Богу остати а све оно што није добро бити препуштено вечном непостојању. Да ли са вечном свешћу о сопственом непостојању или без ње, то нас ни не занима, зато што ми хоћемо с Богом. Да не бисмо залутали, да се бисмо успут изгубили, да му не бисмо нестало с погледа треба, како нам је он преко апостола на Велики уторак поручио, да: пазимо на знакове времена, да будемо будни и спремни за Његов долазак, да пазимо да нас не превари неко од лажних чудотвораца који ће се представљати као Он, да не закопамо дарове које нам је Бог дао него да их умножавамо на корист других а у славу Божију, да чинимо колико можемо најмањој браћи – оним најсиромашнијим у највећим невољама са највећим потребама, да претримо до краја. Сами бирамо: да ли вечна радост у љубави која надилази све створено, или вечна мука свести о нашем лошем избору.
Велика заштита на путу пред нама биће нам Она, која нам је тај избор уопште и омогућила. Хвала и слава до века часнијој од Херувима и неупоредиво славнијој од Серафима које ћемо страшне и дивне видети око Сина Божијег кад буде поново дошао у Својој пуној слави.
ђакон Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар