Пагански староверци у медијима имају стабилне позиције. Како дође неки празник, на погубљени српски народ излије се спремна количина паганских упутстава за употребу. Већином се шире страшни трачеви о осветољубивим светитељима који заправо никог ни не плаше, али успешно потискују хришћански смисао слављења светих.
Најчешћа су упутства о томе шта све не сме да се ради, како се гнев моћних полубожанстава не би сручио на прекршиоце.
Поготово се поуздана упутства и упозорења умноже кад дође ред на „летње“ свеце.
Не сме човек да се купа, не сме да се шије, не сме да се ради у пољу, не сме...
Свети пророк Илија као талац српског паганског пантеона има посебно место међу незгодним свецима. Гледаоци „Парова“ подразумевају да су пророци они који најбоље виде у соцу од кафе у које ће грчко летовалиште усплахирени парадајз туриста ићи. Наравно, већи пророци могу да проричу и озбиљније ствари, као ТВ пророци из Милошевићевог времена. А Свети Илија је, то сви знају, један од највећих пророка. С поносом староверци истичу како је Свети Илија, у ствари, маскирани Перун громовник.
Тако у низу надреалних упутстава, хорски, преко ријалити медија до нас стиже и најневероватнији савет - ако на Светог Илију загрми – никако немојте да се прекрстите. Јер Свети Илија заправо громовима гађа ђаволе, а ђаво ће искористити вашу несмотреност и сакрити се испод крста, јер зна да га ту Свети Илија неће гађати!!!
Значи – ако се прекрстиш, тиме си ђаволу обезбедио склониште. У теби!
Не ваља се крстити на Светог Илију!
Тако, у медијском инкубатору све глупље масе бирача нестаје знање о томе да пророци нису врачаре, него да су то Божији сведоци у временима кад народ на Бога заборави. Да је Свети Илија морална громада а не суперхерој из домаћег стрипа.
Да је грмео против безбожних власти а не гађао муњама ђаволчиће из прасловенских лугова.
Такав сведок вере тренутно није пожељан као пример за масе које треба оставити фантазмима и ријалитију. Посвећеној мањини православних хришћана остаје да чувају знање о великом пророку Божијем и да сведоче по његовом примеру. Пример јесте велики, чуда која су се множила око Божијег човека су бројна и тешко разумљива савременом човеку, што не значи да ми као Црква не треба да их тумачимо језиком нашег времена. Ако лакше можемо себи да представимо могућност да је Светог у пустињи хранио гавран, не бисмо на пример смели да се задовољимо буквалним преношењем символичке слике његовог узласка на небо.
„Кад пређоше на другу обалу, подиже се грдан вихор, огњена кола са огњеним коњима раставише их и у вихору однесоше Илију на небо“. Символ је настао према слици света и знању ондашњих Јевреја, а данас то можемо себи и другима да представимо и на још неки начин. Иначе ћемо пут ка пророку оставити у лавиринту мрачних паганских бајки.
Шаљиво - не шаљиво, време је да се духовни рат са паганима поново интензивира. И у медијима.
Ако желимо да на Преображење Илију срестнемо на Тавору поред Христа, морамо мало и да се потрудимо.
ђакон Ненад Илић
Најчешћа су упутства о томе шта све не сме да се ради, како се гнев моћних полубожанстава не би сручио на прекршиоце.
Поготово се поуздана упутства и упозорења умноже кад дође ред на „летње“ свеце.
Не сме човек да се купа, не сме да се шије, не сме да се ради у пољу, не сме...
Свети пророк Илија као талац српског паганског пантеона има посебно место међу незгодним свецима. Гледаоци „Парова“ подразумевају да су пророци они који најбоље виде у соцу од кафе у које ће грчко летовалиште усплахирени парадајз туриста ићи. Наравно, већи пророци могу да проричу и озбиљније ствари, као ТВ пророци из Милошевићевог времена. А Свети Илија је, то сви знају, један од највећих пророка. С поносом староверци истичу како је Свети Илија, у ствари, маскирани Перун громовник.
Тако у низу надреалних упутстава, хорски, преко ријалити медија до нас стиже и најневероватнији савет - ако на Светог Илију загрми – никако немојте да се прекрстите. Јер Свети Илија заправо громовима гађа ђаволе, а ђаво ће искористити вашу несмотреност и сакрити се испод крста, јер зна да га ту Свети Илија неће гађати!!!
Значи – ако се прекрстиш, тиме си ђаволу обезбедио склониште. У теби!
Не ваља се крстити на Светог Илију!
Тако, у медијском инкубатору све глупље масе бирача нестаје знање о томе да пророци нису врачаре, него да су то Божији сведоци у временима кад народ на Бога заборави. Да је Свети Илија морална громада а не суперхерој из домаћег стрипа.
Да је грмео против безбожних власти а не гађао муњама ђаволчиће из прасловенских лугова.
Такав сведок вере тренутно није пожељан као пример за масе које треба оставити фантазмима и ријалитију. Посвећеној мањини православних хришћана остаје да чувају знање о великом пророку Божијем и да сведоче по његовом примеру. Пример јесте велики, чуда која су се множила око Божијег човека су бројна и тешко разумљива савременом човеку, што не значи да ми као Црква не треба да их тумачимо језиком нашег времена. Ако лакше можемо себи да представимо могућност да је Светог у пустињи хранио гавран, не бисмо на пример смели да се задовољимо буквалним преношењем символичке слике његовог узласка на небо.
„Кад пређоше на другу обалу, подиже се грдан вихор, огњена кола са огњеним коњима раставише их и у вихору однесоше Илију на небо“. Символ је настао према слици света и знању ондашњих Јевреја, а данас то можемо себи и другима да представимо и на још неки начин. Иначе ћемо пут ка пророку оставити у лавиринту мрачних паганских бајки.
Шаљиво - не шаљиво, време је да се духовни рат са паганима поново интензивира. И у медијима.
Ако желимо да на Преображење Илију срестнемо на Тавору поред Христа, морамо мало и да се потрудимо.
ђакон Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар