2010.
АУТОРИ: Милош Милишић и Радослав Живковић
1998.
извор: Rade Zivkovic
Свети краљ Милутин, 30/12. новембар
Најзначајније доброчинство Светог краља Милутина према Хиландару је свакако градња садашње манастирске саборне цркве. Хиландарска саборна црква је најлепши светогорски храм, јединствен по својој акустици али и архитектури. Особеност чине и врата на певницама, и јужној и северној. Такође, на Светој Гори је уобичајено да су манастирске саборне цркве омалтерисане црвеном фасадом, што представља ранг царске лавре. Отуда су у Србији Жича и Патријаршија у Пећи црвене боје. Некада је такву фасаду имао и саборни храм манастира Сопоћани.
Kраљ Милутин је обновио и стари манастир Хрусију, на хиландарској арсани. Такође, подигао је и одбрамбени пирг недалеко од мора, на путу ка Хиландару.
У склопу поменутог пирга (куле) налазила се српска војска која је пружала потребно обезбеђење Хиландару од честих напада пљачкаша. Ово говори и о величини и снази српског краља, који је у сред Византије имао своју војну базу.
Свети краљ Милутин је послао своју војску у одбрану Свете Горе од крсташа, када су на позив византијског цара Михаила 8. Палеолога крсташи кренули да угуше светогорску побуну против Лионске уније. Исто тако, краљ Милутин је својом војском одбранио манастир и од напада Kаталонаца.
Нема коментара:
Постави коментар