Translate

09. новембар 2020.

Митровдан – слава Манастира Згодачице


На дан када наша Света Православна Црква слави спомен на Светог великомученика Димитрија Солунског, обитељ Манастира Згодачице била је удостојена посете Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина.

   Владика је началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, настојатеља Манастира Згодачице јеромонаха Стефан, протојереја Србољуба Стојковића, протојереја Жељка Филиповића, јереја Владимира Стефановића и протођакона Александра Грујовића, уз присуство монаштва Манастира Преображења, Сретења, Вољавче, Kаменца и верног народа. Славу манастира, својим појањем, улепшали су појац Иван Трајковић, вероучитељ Ђорђе Радојковић и хор Светог Владике Николаја Жичког из Чачка.

   После прочитаног Светог Јеванђеља, а у поучној и надахнутој беседи, Владика је поручио:

   - Сабрали смо се данас да прославимо Светог Димитрија Солунског. Пошто се упокојио отац Димитријев, цар Максимијан је на место солунског војводе поставио младог Димитрија. Убрзо је цар сазнао да он проповеда Господа Христа, па га изведе пред судиште и упита: У каквог  Бога верујеш? Он исповеди, храбро, да је „Христов војник“. После тога са њим бива као и са свима онима који су исповедили Христа. Али он као истинити слуга Божији, који је добио благодат и силу, не умире. Јер он је тамо где је Господ његов, тамо војује, тамо побеђује, тамо добија венце.  И данас Православље слави Светог Димитрија и он је тај који чува Солун вековима.

   Данас нас Господ сабира и упознаје, кроз Свето Јеванђеље, да постоје два света. Један оличен у богаташу, који нема име, јер су богаташи често безимени – имају број, јер они све броје. И новац, благо, сребро и своје успехе. Други свет је оличен у убогом Лазару, а на јеврејском Лазарос значи „има Бога“. Није случајно што то име носи. Kао што смо чули у Светом Јеванђељу, Господ је открио нама, да постоји још један свет. Да постоји вечни живот. Показао је богаташа и убогог Лазара, али нам говори о томе где је отишла душа богаташа а где убогог Лазара. Показује нам да се душа убогог Лазара теши у наручју оца Авраама. Значи, живот вечни постоји за оне који проводе са вером и љубављу овај живот и задовољни су тиме. Они су испуњени, јер је читава нада њихова и сва љубав њихова усмерена ка Богу и ближњима.

   Често људи када почну да се богате, никада немају довољно да се обогате. Што више имају све више им треба. Све више се отуђују од ближњих. Плаше се свега и свакога. У страху проводе свој живот у богатству, али и у сластима и страстима овога живота. Убоги Лазар, видели смо, иако последњи у овоме свету, има љубав и наду у вечни живот. Његов ум усмерен је ка добрим људима који му понекад приђу и уделе нешто, а он благодари на свему. Најпре, он се нада да овај живот није једини. Иначе, богаташи би заиста били срећни и испуњени, а сиромаси би довека били сиромашни.

   Ми знамо да ће и нама Господ дати по заслузи, али се молимо и да Господ буде милостив нама грешнима. То богаташ никада није рекао ни помислио. Он се уздао у материјално, у оно што има, а не у оно што је истински вредно. Ми људи смо слаба створења. Подложни смо греху, смрти, болести и рањивости. Баш зато што је живот на земљи привремен. Ми смо овде да овим привременим животом купимо рај, рекао је Владика Јустин.

   После Свете Литургије пресечен је славски колач. Владика је честитао братству манастирску славу, а у наставку приређена је трпеза љубави за све присутне.

   Братство Манастира Згодачице

    извор: eparhija-zicka.rs

Нема коментара:

Постави коментар