У дану када се наша Света Црква молитвено сећа Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, верни народ девићке парохије – подголијских села, имао је част да узме учешће на Светој Архијерејској Литургији.
После прочитаног Светог Јеванђеља, у поучној и надахнутој беседи Епископ жички Господин Јустин обратио се верном народу:
– Данас смо се сабрали у Храму Светог апостола и јеванђелиста Луке да чујемо реч Божију. Свети Лука је рођен у Антиохији, био је веома школован, и овладао је вештином иконописања. Много се потрудио и себе је у целости дао за истиниту светлост Господа Исуса Христа. И у наше крајеве је стигао да мисионари и проповеда истину Божију. Славимо данас и Светог Петра Цетињског, који је био со ове земље. Мирио је црногорска племена, проповедао веру. Увидео је да је то тврдоврат народ, који се често удаљавао од Господа. Ипак, схватио је да је његова дужност да чува тај народ, споља и изнутра. Велику жртву је поднео да би свој народ привео Господу Богу.
Данас вршимо помен Митрополиту црногорско-приморском господину Амфилохију, великом Јерарху и Пастиру Христовом. Он је све време свога постојања у свештеном чину живео за Христа и Христом. И тог Христа преносио је свакоме ко је хтео да чује, да види и да се увери.
Живот његов нам је познат онолико колико смо могли да га схватимо. Нарочито у последњих годину дана када је почео литијама да спасава Светињу, са својим свештенством и благоверним народом. И тај народ који је спавао у сенци смрти и био незаинтересован за било шта што је свето, одједном се пробудио. Читава Црна Гора се пробудила, оживела, васкрсла! Kо је то могао? Само Господ Бог кроз слугу свога. И замислите, митрополит се упокојио дан пре празничног спомена на Светог Петра Цетињског. Да се припреми за велику славу у Царству Небеском са свима светима и онима који су били узор његов: Светим Василијем Великим, Светим Савом, Светим Арсенијем Сремцем, Светим Василијем Острошким, Светим Петром Цетињским.
Ето, завршио се земни живот овога великана. Али, Господ је рекао: Тамо где сам Ја, тамо нема смрти, нема болести, нема жалости, тамо је живот вечни. И он је сада, сигурни смо у то, у Царству Небеском као онај који је много пострадао за Христа! Толико је хуле на његово име и дело изречено, али је то он стрпљиво поднео и свима праштао. Баш зато он је путоказ наш, јер се придружио великанима рода нашега: Светом Сави, Светом Симеону, Светом Петру Цетињском, Светом Василију Острошком, као и многим краљевима којима је молитве узносио. Господ Бог нек упокоји душу његову у Царству Своме. Да се тамо радује, да се моли за нас, да нас води и руководи до Царства Небеског. Амин.
У наставку Епископ је пререзао славски колач и освештао славско жито. Још једном се обратио верном народу и честитао славу. Потом су додељене Епископске грамате добротворима, који су несебично помогли обнову овог храма.
Речи нашега Пастира дуго ће се памтити у парохији девићкој. Нека би Господ благословио што скорији поновни долазак нашег Архипастира и Молитвеника пред Господом.
После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, када се старешина храма јереј Момчило Славковић захвалио Његовом Преосвештенству Епископу жичком Господину Јустину на благослову и посети.
Парох девићки јереј Момчило Славковић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар