Услед отоманске најезде, у последњој трећини XIV века, у прокупачку цркву су 1386 . године пренете из Ниша , непосредно пре његовог пада, мошти Светог Прокопија. На њеној јужној страни је дозидана гробница са три просторије, у којој су смештене мошти. Сама црква је од тада посвећена Светом Великомученику Прокопију, а већ 1395. године, кнегиња Милица, супруга Светог Мученика кнеза Лазара Kосовског у једној повељи сам град назива градом Светог Прокопија и та година се и данас налази на његовом грбу. Вековима је гробница Светог Прокопија са светитељским моштима била место исцељења верног народа са свих страна света. Ту су читане молитве, упућиване светитељу и услишаване су, за спасење душа и за здравље тела. Болесни су силазили у гробницу и лежали на плочи која прекрива гроб и уз Божију помоћ и помоћ Светог Прокопија лечили се од најтежих болести. Чуда се дешавају и данас. Имам разних сведочења, али све бива по вери. Господ наш Исус Христос нам о томе поручује: „Ако имаш мало вере у себи, рећи ћеш оној планини: помери се! И она ће се померити“ .
Првобитна црква која датира из периода крајем IX или почетком X века, у доба Самуиловог царства је имала три брода и нартекс, а слична је била са другим црквама из тог периода, насталим око Преспе и Охрида, попут цркве Свете Софије. Почетком XI века, у њеној унутрашњости су додата два реда стубова и полустубићи, чиме је она добила изглед базилике, а њене тадашње димензије износиле су 14 x 9 метара. Иконостас је урадио Kоста Накица, зограф из Велеса 1847. године. Фреска младог ратника (данас Светог Прокопија) изнад старог улаза у цркву, потиче из 1861. године. Црква је данас, услед многобројних обнова, петобродна грађевина са три апсиде на источној страни, димензија 18.5 x 16 метара. Њен средишњи чине олтарски део, наос са централним бродом висине 6.3 метра и нартекс, док се у бочним деловима налазе туторско одељење (на северу) односно скривница и гробница светог Прокопија (на југу).
Црква Светог Прокопија у Прокупљу је својевремено била центар топличке Епископије, а у народу постоји предање да је црква Светог Прокопија некада била манастир, али о томе нема никаквих писаних трагова. Завршићемо вам ову причу речима Патријарха Варнаве на 1.000. годишњици цркве 1934. год. цитатом дела говора Његове Светости изречених том приликом: "НЕМА ДАНАС НИ ЈЕДНЕ НАШЕ ЦРKВЕ ЧИЈА ИСТОРИЈА БРОЈИ ХИЉАДУ ГОДИНА ЗАТО ЦРKВА СВЕТОГ ПРОKОПИЈА ОЗНАЧАВА НАЈВЕЋУ СВЕТИЊУ НАШУ И НАЈВЕЋИ НАШ НАЦИОНАЛНИ ХРАМ."
С благословом старешине цркве Светог Прокопија у Прокупљу протојереја Николе Илића текст написао Ненад Гиздовић, ПРОКУПЉЕ НА ДЛАНУ
Нема коментара:
Постави коментар