Ми дижемо своје очи небу увек када Те зовемо и обарамо их на земљу кад се сетимо својих грехова. Ми смо увек у дубини због наше слабости и наших грехова. Ти си увек на висини, као што и приличи Твојој величини и Твојој светлости.
Ти си увек на небу, када смо недостојни да Те примимо, али Ти радо силазиш к нама, у наша земаљска обиталишта, кад за Тобом жудимо и када Ти отварамо врата.
Па и ако силазиш к нама, Ти ипак пребиваш на небу; на небу Ти живиш, по небу Ти шећеш, а с небом се заједно савијаш до наше долине.
Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ - Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.
Ти си увек на небу, када смо недостојни да Те примимо, али Ти радо силазиш к нама, у наша земаљска обиталишта, кад за Тобом жудимо и када Ти отварамо врата.
Па и ако силазиш к нама, Ти ипак пребиваш на небу; на небу Ти живиш, по небу Ти шећеш, а с небом се заједно савијаш до наше долине.
Небо је далеко, врло далеко, за човека чији је дух и срце окренуто од Тебе или који се смеје кад се Твоје име спомене. Али је небо близу, врло близу за човека који увек држи отворена врата своје душе и чека да дођеш Ти, наш најдражи Гост.
Ако се упореди с Тобом најправеднији човек, Ти се издижеш над њим као небеса над долином земаљском, као вечни живот над царством смрти.
Ми смо од распадљивог, трошног материјала; како би могли стајати на истој висини с Тобом, Бесмртна Младости и Сило!
Оче наш који си увек над нама, приклони се до нас и подигни нас до Себе. Шта смо ми до језици сачињени од праха Твоје славе ради? Прах би био вечно нем и не би могао изговарати Твоје име без нас, Господе. Како Те може прах знати до преко нас? Како би Ти могао чинити чуда од мртвог праха, ако не кроз нас?
О Оче наш!
Нема коментара:
Постави коментар