Лакше је човеку да се греши о Твоје законе него да их разуме, Оче. Али није Теби лако да нам прашташ наше грехе ако ми не праштамо онима који се греше о нас. Јер си Ти засновао свет на мери и реду. Како се може ова равнотежа одржати у свету ако имаш једну меру за нас а другу за наше ближње? Или ако нам дајеш хлеб док ми дајемо нашим ближњима камен? Или ако нам прашташ грехе, док ми вешамо наше ближње за њихове грехе? Како би се онда очувала мера и ред у свету, о законити Оче?
Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ - Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.
Па ипак Ти нам прашташ више него ли што ми можемо опростити својој браћи. Ми скрнавимо земљу сваког дана и ноћи нашим злочинима док нас Ти поздрављаш свакога дана непомућеним оком Твога сунца и сваке ноћи шаљеш Твој милостиви опроштај преко звезда, светлих стражара на вратима Твога двора, наш царски Оче!
Ти нас постиђујеш свакога дана, најмилостивији. Јер кад очекујемо казну, Ти нам шаљеш милост; кад очекујемо Твоје громове, Ти нам шаљеш мирно вече; и кад очекујемо мрак, Ти нам шаљеш сунчев сјај.
Ти си увек узвишен над нашим гресима и увек величанствен у Твом ћутљивом стрпљењу.
Тешко будали која мисли да Те узнемири бесветом речи! Он је као дете које љутито баца зрно песка у море да одагна цело море са свог места. Али море само набира своју кожу на површини и продужује да појачава просту срдиту немоћ својом огромном силом.
Гле, сви су наши греси заједнички и ми смо сви одговорни за грехе свију. Стога нема на земљи чистих праведних људи, јер сви праведни имају узети на себе неке грехе грешника. Тешко је бити непорочно праведан човек, јер нема ниједног праведника који не носи на својим леђима бар једног грешника. Али, како је то, Оче, дај ми да разумем, како то да што више грешникових грехова праведник носи утолико је праведнији?
Оче наш небески који шаљеш хлеб од јутра до мрака свој својој деци и примаш грехе њихове као плату, олакшај бреме праведних људи и просветли мрак грешника!
Земља је пуна грехова, али је пуна и молитава; она је пуна молитава праведника и очајања грешника. Није ли очајање почетак молитве?
Ти мораш бити победилац на послетку. Твоје ће се Царство засновати на молитвама праведника. Твоја ће воља постати закон за људе, као што је закон за анђеле.
Е зашто би онда наш Отац оклевао да опрости грехе смртнима и тако да пример праштања и милости?
Нема коментара:
Постави коментар