Твоја је слава савечна Теби, наш Царски Оче. Она је битна у Теби и независна од нас. То није слава од речи као слава смртних, него је од исте непролазне суштине као што си Ти. Да, она је нераздвојна од Тебе, као што је светлост нераздвојна од жарког сунца. Ко је видео центар и круг Твоје славе? Ко је постао славан не додирнув Твоју Славу?
Твоја нас блистава слава окружује са свих страна и гледа нас ћутке, полусмешећи се и получудећи се нашим људским патњама и гунђању. Када се ућутимо, нама неко тајно шапуће: ви сте деца славнога Оца.
О, како је сладак овај славни шапат!
Шта би ми могли више желети до да будемо деца Твоје славе? Није ли то доста? Без сумње то је доста за правичан живот. Али, ето, људи хоће да буду очеви славе. А то је почетак и врхунац њихове беде. Они су незадовољни да буду деца и учесници Твоје славе, они хоће да буду очеви и носиоци славе Твоје. Па ипак, Ти си једини Отац и једини носилац све славе. Има много злоупотребитеља Твоје славе и много самообмањивача. Ништа није тако опасно у рукама смртних као слава.
Ти показујеш Своју славу, а људи се препиру око своје. Твоја је слава факт, људска је слава реч.
Твоја се слава увек осмехује и теши, људска слава одвојена од Тебе запрепашћује и убија.
Твоја слава храни сиротне и води кротке, људска слава одваја од Тебе. Она је најбоље оруђе сатанино.
Како су смешни људи када покушавају да створе своју славу изван и одвојено од Тебе. Беше нека будала која мрзијаше сунце и проба да нађе место изван сунчеве светлости и да га има као своје. Он сазида једну мрачну колибу и не направи прозора, па уђе у њу и стајаше у мраку и радоваше се што се спасао великог извора светлости. Таква је будала и такав становник мрака онај који се упиње да створи своју славу изван и одвојено од Тебе, Бесмртни Изворе Славе!
Нема људске славе као што нема људске силе. Твоја је сила и слава, Оче наш. Ако их не позајмимо од Тебе немамо их и венемо као сухо лишће одвојено од дрвета и растурено по ћуди ветра.
Будимо задовољни, да се називамо Твојом децом. Нема веће части на земљи или на небу од ове.
Узми од нас наша царства, нашу силу и нашу славу. Све што смо икада звали својим лежи у рушевинама. Узми од нас што је од почетка припадало Теби. Наша је цела историја била један луди напор да створимо наше царство, нашу силу и нашу славу. Заврши брзо нашу стару историју, где смо се борили да постанемо господари у Твојој кући и отвори нову историју, где ћемо се трудити да постанемо слуге у кући која је Твоја. Гле, боље је и славније бити слуга у Твоме Царству него ли највећи цар у нашем.
Стога нас начини, Оче, слугама Твога царства, силе и славе, кроза сва поколења и у све векове. Амин!
Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ-Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.
Твоја нас блистава слава окружује са свих страна и гледа нас ћутке, полусмешећи се и получудећи се нашим људским патњама и гунђању. Када се ућутимо, нама неко тајно шапуће: ви сте деца славнога Оца.
О, како је сладак овај славни шапат!
Шта би ми могли више желети до да будемо деца Твоје славе? Није ли то доста? Без сумње то је доста за правичан живот. Али, ето, људи хоће да буду очеви славе. А то је почетак и врхунац њихове беде. Они су незадовољни да буду деца и учесници Твоје славе, они хоће да буду очеви и носиоци славе Твоје. Па ипак, Ти си једини Отац и једини носилац све славе. Има много злоупотребитеља Твоје славе и много самообмањивача. Ништа није тако опасно у рукама смртних као слава.
Ти показујеш Своју славу, а људи се препиру око своје. Твоја је слава факт, људска је слава реч.
Твоја се слава увек осмехује и теши, људска слава одвојена од Тебе запрепашћује и убија.
Твоја слава храни сиротне и води кротке, људска слава одваја од Тебе. Она је најбоље оруђе сатанино.
Како су смешни људи када покушавају да створе своју славу изван и одвојено од Тебе. Беше нека будала која мрзијаше сунце и проба да нађе место изван сунчеве светлости и да га има као своје. Он сазида једну мрачну колибу и не направи прозора, па уђе у њу и стајаше у мраку и радоваше се што се спасао великог извора светлости. Таква је будала и такав становник мрака онај који се упиње да створи своју славу изван и одвојено од Тебе, Бесмртни Изворе Славе!
Нема људске славе као што нема људске силе. Твоја је сила и слава, Оче наш. Ако их не позајмимо од Тебе немамо их и венемо као сухо лишће одвојено од дрвета и растурено по ћуди ветра.
Будимо задовољни, да се називамо Твојом децом. Нема веће части на земљи или на небу од ове.
Узми од нас наша царства, нашу силу и нашу славу. Све што смо икада звали својим лежи у рушевинама. Узми од нас што је од почетка припадало Теби. Наша је цела историја била један луди напор да створимо наше царство, нашу силу и нашу славу. Заврши брзо нашу стару историју, где смо се борили да постанемо господари у Твојој кући и отвори нову историју, где ћемо се трудити да постанемо слуге у кући која је Твоја. Гле, боље је и славније бити слуга у Твоме Царству него ли највећи цар у нашем.
Стога нас начини, Оче, слугама Твога царства, силе и славе, кроза сва поколења и у све векове. Амин!
Нема коментара:
Постави коментар