Звезде и сунце су грађани Твога Царства, Оче. Уврсти и нас у ову Своју сјајну војску.
Наша планета је мала и мрачна, али је Твоје дело, Твоја грађевина и Твоје надахнуће. Како може што друго осим великога изићи из Твојих руку? Ипак својом маленкошћу и мраком ми правимо своје место становања малим и мрачним. Да, земља је мала и мрачна кад год је зовемо својим царством и када се лудо правимо да смо њени цареви.
Гле, много је међу нама таквих који су били цареви на земљи и који се сада, стојећи на рушевинама својих престола, чуде и питају: "Где су наша царства?" И много царстава има која не знају шта се десило са њиховим царевима. Блажен је и срећан човек који гледа кроз облаке и шапће речи које чујем: Твоје је царство!
Што ми називамо нашим земаљским царством пуно је црва и пролазно је као мехур на дубокој реци. Гомила праха на крилима ветра! Само Ти имаш право Царство и Твоје Царство само има Цара. Узми нас са крила ветра, милостиви Царе, спаси нас са крила ветра! И начини нас грађанима Твога вечног Царства, близу Твојих звезда и сунаца, близу Твојих анђела и арханђела, да, близу Тебе, Оче наш!
Нема коментара:
Постави коментар