Ко ће пружити руке деци која се даве ако не њихов отац?
Кога се више тиче чистота и лепота куће ако не њеног господара?
Ти си нас позвао из ничега да будемо нешто, али се ми везујемо са злом и тако се опет враћамо у ништа.
Ми обавијамо око свога срца змију које се највише бојимо.
Свом својом снагом вичемо против мрака, али мрак живи у нашим душама, микроби мрака и микроби смрти.
Ми се једногласно боримо против зла, а зло ћутке продире у наш дом; док ми вичемо, зло осваја један по један положај и долази ближе нашем срцу.
Стани, Свевишњи Оче, стани Ти између нас и зла и ми ћемо подићи своја срца, и зло ће усахнути као извор поред пута под жарким сунцем.
Ти си високо над нама, и не осећаш како расте зло; али ми се гушимо пред њим. Гле, зло расте у нама из дана у дан пред нашим очима и шири своје обилате плодове на све стране.
Сунце нас поздравља свакога дана са "Добро јутро!" и питањем, шта имамо да покажемо нашем великом Цару? И ми показујемо само старе искварене плодове зла. О Боже, није ли прах, непокретан и неоживљен, чистији од човека у служби зла?
Гле, ми смо сазидали своје куће и своје замкове по увалама и земљиним ископинама. Теби неће бити тешко да заповедиш Својим рекама, да поплаве све те увале и ископине и сперу земљу од људи и њихових рђавих дела.
Али си Ти изнад нашег гнева и наших савета. Да си слушао човекове савете, Ти би до сада разрушио свет до темеља и закопао Себе у рушевинама.
О, Најмудрији међу очевима! Ти се увек осмехујеш у Твојој божанској лепоти и бесмртности и гле, од Твога смеха расту звезде! Увек са смехом Ти окрећеш наше зло у добро, и калемиш дрво добра на дрво зла и тако трпељиво лечиш нашу необрађену Рајску Башту. Ти трпељиво лечиш и трпељиво зидаш. Ти зидаш трпељиво Своје Царство добра, наш Царе и Оче. Ми Ти се молимо: ослободи нас зла и напуни нас добром, Ти савршена празнино зла и пунино добра.
Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ-Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.
Нема коментара:
Постави коментар