Христос васкрсе! Ваистину васкрсе Христос! Празнично васкршње издање Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, започиње посланицом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја духовној дјеци о Васкрсу 2017. Затим слиједи бесједа „Свједочанство које одјекује кроз вјекове“, коју је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије произнио у Кутима прошле године, у понедјељак Свијетле седмице на светој архијерејској Литургији.
О Цвијетима, празнику који је претходио Васкрсу, пише протојереј Стивен Ц. Саларис „На Цвети проповедамо Христа распетога“.
Како је протекао Велики пост са најважнијим догађајима, свједоче хронике из свијета, помјесних Цркава, Отачаствене Цркве и Митрополије црногорско-приморске. Прве седмице обиљежена је Недјеља Православља. Прославу тог празника у Митрополији црногорско-приморској описује Рајо Војиновић у репортажи „Празник образа Божјега“. Бесједу поводом празника у храму у Подгорици изговорио је ђакон Душан Биговић „Вјера је наша ова побједа која побиједи свијет“. Они који вјером побјеђују свијет постају светитељи, као свети Симеон Мироточиви - „Живи свједок нашег васкрсења“, како гласи репортажа о прослави Светог Симеона у Подгорици. Свечано „Слово о Немањи“ на Немањином граду у Подгорици изговорио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, које Светигора интегрално преноси.
Овај број је заиста празничан, по шаренилу и разноликости тема које је обухватио. Од богословских – као што су предавање Атанасија Папатанасиуа „Границе евхаристије и удео мученика“, предавање архимандрита Методија, игумана Хиландара „Пракса откривања помисли у манастиру“; историјских – др Александре Пећинар „Црногорска жандармерија на Криту (1897–1899), прилог историји дипломатских односа Црне Горе и Грчке поводом 135 година од званичног успостављања истих; свештеноисторијских – др Смиље Влаовић „Морачки манастир и мошти Светог Харалампија“; философских – есеј др Драгана Раденовића „Модерна и постмодерна – модернизам и постмодернизам“; књижевно-умјетничких – путопис Исидоре Секулић „Кратак боравак у Жичи“.
На овај најчудеснији празник објављене су двије приче о чудима: „Чудо Светог Петра Цетињског“ и „Васкрсење наркомана“, о једном чуду преподобног Гаврила (Ургебадзеа). Чудо је и препород и васкрс православља на простору Албаније након тридесет година замрлости. То је „Свијећа која гори већ 25 година“, како о томе каже наслов текста професора Аполона Мишченка, свједока тог васкрсења. Са те Васкршње Литургије која је у Скадру служена 1992. године Светигора из своје архиве објављује бесједу митрополита Амфилохија.
Поезија у овом броју је поезија васкршњих тема хаџи Недељка Кангрге.
На крају је дато саопштење за јавност Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске, а можете прочитати и како су протекле двије значајне промоције. Једна је промоција књиге „Зов карауле“, другог дијела трилогије „Ми смо бранили Кошаре“. Друга је „Научни капитал у рукама потомака“, представљање капиталног дјела др Јелице Стојановић „Пут српског језика и писма“, књиге коју је издала Српска књижевна задруга у познатом плавом колу.
Два су помена за двије рајске душе. Један је „Мала срна у изгубљеном рају“, поводом уснућа малене Иве Бијелић, а други „Христов војник“, поводом упокојења сверуског старца Кирила Павлова. Али, како је речено - Васкрсења не бива без смрти.
Марија Живковић
извор: www.spc.rs
О Цвијетима, празнику који је претходио Васкрсу, пише протојереј Стивен Ц. Саларис „На Цвети проповедамо Христа распетога“.
Како је протекао Велики пост са најважнијим догађајима, свједоче хронике из свијета, помјесних Цркава, Отачаствене Цркве и Митрополије црногорско-приморске. Прве седмице обиљежена је Недјеља Православља. Прославу тог празника у Митрополији црногорско-приморској описује Рајо Војиновић у репортажи „Празник образа Божјега“. Бесједу поводом празника у храму у Подгорици изговорио је ђакон Душан Биговић „Вјера је наша ова побједа која побиједи свијет“. Они који вјером побјеђују свијет постају светитељи, као свети Симеон Мироточиви - „Живи свједок нашег васкрсења“, како гласи репортажа о прослави Светог Симеона у Подгорици. Свечано „Слово о Немањи“ на Немањином граду у Подгорици изговорио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, које Светигора интегрално преноси.
Овај број је заиста празничан, по шаренилу и разноликости тема које је обухватио. Од богословских – као што су предавање Атанасија Папатанасиуа „Границе евхаристије и удео мученика“, предавање архимандрита Методија, игумана Хиландара „Пракса откривања помисли у манастиру“; историјских – др Александре Пећинар „Црногорска жандармерија на Криту (1897–1899), прилог историји дипломатских односа Црне Горе и Грчке поводом 135 година од званичног успостављања истих; свештеноисторијских – др Смиље Влаовић „Морачки манастир и мошти Светог Харалампија“; философских – есеј др Драгана Раденовића „Модерна и постмодерна – модернизам и постмодернизам“; књижевно-умјетничких – путопис Исидоре Секулић „Кратак боравак у Жичи“.
На овај најчудеснији празник објављене су двије приче о чудима: „Чудо Светог Петра Цетињског“ и „Васкрсење наркомана“, о једном чуду преподобног Гаврила (Ургебадзеа). Чудо је и препород и васкрс православља на простору Албаније након тридесет година замрлости. То је „Свијећа која гори већ 25 година“, како о томе каже наслов текста професора Аполона Мишченка, свједока тог васкрсења. Са те Васкршње Литургије која је у Скадру служена 1992. године Светигора из своје архиве објављује бесједу митрополита Амфилохија.
Поезија у овом броју је поезија васкршњих тема хаџи Недељка Кангрге.
На крају је дато саопштење за јавност Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске, а можете прочитати и како су протекле двије значајне промоције. Једна је промоција књиге „Зов карауле“, другог дијела трилогије „Ми смо бранили Кошаре“. Друга је „Научни капитал у рукама потомака“, представљање капиталног дјела др Јелице Стојановић „Пут српског језика и писма“, књиге коју је издала Српска књижевна задруга у познатом плавом колу.
Два су помена за двије рајске душе. Један је „Мала срна у изгубљеном рају“, поводом уснућа малене Иве Бијелић, а други „Христов војник“, поводом упокојења сверуског старца Кирила Павлова. Али, како је речено - Васкрсења не бива без смрти.
Марија Живковић
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар