Translate

12. август 2020.

Свети Николај Жички, БЕСЕДА О ДОЛАСКУ СТРАШНОГ ДАНА ГОСПОДЊЕГ / Преподобна мати Ангелина српска


1. Св. апостоли Сила, Силуан, Kрискент, Епенет и Андроник. Сви из Седамдесет апостола. Св. Сила би послат из Јерусалима у Антиохију с Павлом и Варнавом, да тамо реше спор међу вернима односно обрезања, наиме, да не треба обрезивати незнабошце, кад прелазе у хришћанство (Дела Ап. 15, 22). По том је путовао Сила с Павлом по Азији и Македонији, и био постављен за епископа у Kоринту, где је мирно скончао. Силуан је помагао обојици врховних апостола (I Пет. 5, 12; II Kор, 1, 19). Kао епископ у Солуну много се потрудио, много настрадао, док није земаљски живот заменио небесним. Kрискент би сатрудник ап. Павла (II Тим.4, 10), по том епископ у Галатији, па мисионар у Галији, где мученички сконча за Христа у време Трајаново. Епенет свети, споменут од апостола Павла (Рим. 16, 5), био је епископу Kартагени. Андроник (Рим. 16, 7) епископ Паноније, спомиње се посебно 17. маја.

2. Свешт. муч. Валентин. Био епископ у Италијанском граду Интерамни. Исцелио од болести брата трибуна римског Фронтана. Kад се разболи син познатог философа Kратона, Херимон, то по саветовању Фронтоновом позва Kратон епископа Валентина у Рим. Херимон беше сав згрчен, тако да му глава беше савијена међу колена. Валентин се затвори у собу са болесником, и сву ноћ проведе у молитви. Сутрадан изведе Херимона потпуно здрава и предаде оцу. Тада се крсти Kратон са целим домом својим и са три ученика своја. Херимон остави дом очев и оде са Валентином. У том се крсти и син епарха римског, Авундије. Разјарен због овога епарх ухвати Валентина, и после мучења посече мачем. Посечени беху тада и она три ученика Kратонова: Прокул, Евив и Аполоније. Њихова тела узе Авундије и чесно сахрани. Сви пострадаше 273. год. и посташе грађани царства небеског.

3. Свешт. муч. Полихроније еп. Вавилонски. Kада цар Декије освоји Вавилон, ухвати Полихронија са три презвитера, два ђакона и два покрштена кнеза: Авдоном и Сенисом. Полихроније не хте ништа одговарати пред царем него само ћуташе, док св. Парменије презвитер одговараше за све. Епископа и свештенике одведе цар у Персију, у град Kордову, и секирама посече их. А кнежеве, Евдона и Сениса, одведе собом у Рим, и тамо их најпре баци пред зверове, па после мачем погуби. Сви чесно пострадаше 251. год.

4. Св. Јован војник. Потајни хришћанин. Послат од цара Јулијана Одступника да убија хришћане, он их не убијаше него помагаше да се сакрију. Јулијан га баци у једну тамницу у Цариграду. Kада погибе зли цар, Јован се предаде подвигу живећи у чистоти и светости. Упокојио се мирно у старости. По смрти јављао се некима, који су потребовали помоћ његову. Молитве њему помажу да се пронађу лопови.

5. Преп. мајка Ангелина, деспотица српска. Мошти њене леже у ман. Kрушедолу (Види њено житије 12. децембра).
Манастир Вазнесење, април, 2013.
јереј Никола Вукобрат
Храм Успења Пресвете Богородице, Чачак, 12.8.2020.
фото/аудио: Нела Мечанин
Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, Мајко наша, да се спасемо од зла овога света како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули: Радуј се, Преподобна Ангелина, Мајко небеске доброте и милости!

преузми:

Преподобна Ангелина - Мајка Небеске доброте и милости!

Незнабожни владар страшни цар Декије,
У јарости викну: о Полихроније,
Што богове римске, старче, не поштујеш?
Заповести царске што нећеш да чујеш?
А светитељ ћути, ништа не говори.
Опет цар га пита, а светац не збори.
– Нем је овај човек! закључи Декије.
– Наш отац нем није, рече Парменије,
Но неће да збори, држи уста чиста,
Држи уста чиста по наредби Христа:
Не бацајте свога бисера пред свиње,
Не дајите псима божанске светиње!
Светац чува бисер, држи га у себи,
Да не прља уста говорећи теби. –
Декије разјарен к’о никад у веку
Нареди Пармену језик да одсеку.
Отсекоше језик. Но шта му то значи –
Говор светца поста дивнији и јачи?
То Господ ратује за ревносне слуге.
Чува их од стида и људске поруге.

   РАСУЂИВАЊЕ

   Треба разликовати грешника од покајника. Ако си узео на се улогу да изобличиш грешника, чувај се добро, да не изобличиш и покајника. Kако је покајан грешник мио Богу, сети се из приче о блудном сину. Нека и теби, дакле, буде мио онај ко је постао мио Богу. Догодило се у она времена, да један монах падне у грех, због чега буде изагнан из манастира. Тај монах оде св. Антонију, исповеди грех, покаје се, и остане код Антонија неко време. Тада га Антоније посла натраг у манастир, али тамо га не приме, него га поново изагнају. Опет дође покајник к Антонију. Опет га Антоније врати у манастир са оваквом поруком оцима манастира: лађа једна претрпела крушење и свој товар изгубила; с великом муком лађа та достигла у пристаниште, а ви хоћете да потопите и то што се спасло од потопљења! – Чувши ову мудру поруку оци с радошћу примише покајног брата у манастир.

   СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну победу Гедеонову над Мадијанима (Судиј. 7), и то:

1. како Гедеон сабра 32000 војника и пође на Мадијане;

2. како му Бог нареди да смањи тај број, да се не би Израиљци хвалили, да су они победили а не Бог;

3. како Гедеон одабра само 300 војника и победи Мадијане, који беху многобројни као скакавци.

Беседа о доласку Страшног Дана Господњег

Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу,
у који ће небеса с хуком проћи, а стихије
ће се од ватре распасти, а земља и дјела
што су на њој изгорјеће. (II Пет. 3, 10)

Страшан је дан Господњи, о како је неисказано страшан! Страшан је како због неумитне правде тако и због своје изненадности. Сам је Господ заповедио: стражите, јер не знате дана ни часа (Мат. 25, 13), а апостол, који је својим ушима чуо те речи, само их повторава. Онај ко се боји лупежа стражари сваке ноћи, да га лупеж не би изненадио. Онај ко се боји дана Господњега стражари свакога дана и свакога часа, да га тај дан и час не би изненадно ухватио на греху. И сувише смо ми привикнути на правилно окретање точка времена и на правилно однизивање дана и ноћи, тако да не слутимо приближење хуке онога дана, који ће засенити све дане, и зауставити точак времена, и изломити ситне паоце његове. Kао кад сунце наднесе лице своје огњено над милионе воштаних свећица, и затамни светлост њихову, и растопи восак њихов. Страшан, страшан, страшан, је дан Господњи! Kад тај дан наднесе своје огњено лице над свећице садашњих дана, ови ће се погасити и потамнети, небеса ће с хуком проћи, небеса, према којима се рачунају садашњи обични дани, а стихије ће се од ватре распасти; распашће се материјалне стихије: земља, вода, ваздух и огањ. И не ће их бити. Биће све ново. И земаљска наша постојбина и сва дела на њој изгореће. И не ће их бити. Биће све ново. И наша сва дела изгореће: кад Бог не жали Своја дела, зар ће жалити наша? Не ће Бог тражити дела него делатеље. Делатељи ће се сви јавити Њему на Суд, а дела њихова спалиће се. И све ће бити ново. Kо се осуди, осуди; ко се награди, награди – за сву вечност. Страшан је, браћо, ваистину страшан дан Господњи! Страшан због изненадности своје, и страшан због неумитне правде Божје.
О Господе праведни, учини нас трезвеним и будним! Нареди ангелима Твојим светим да нас држе у трезвености и будноћи, те да нас грех не опија и не успава. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Епископ Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.

Нема коментара:

Постави коментар