У недељи деветој по Духовима, када празнујемо Светог великомученика Пантелејмона и Светог Kлимента Охридског, служена је Света Архијерејска Литургија у Манастиру Вољавчи.
Свети Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г Јустин, а саслуживали су: архимандрит Сава (Илић), архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, протојереј-ставрофор Мирољуб Јосифовић, протојереј Првослав Богдановић, старешина храма у Мрчајевцима јереј Александар Пешић, парох у Kатрзи јереј Саша Станишић, као и ђакон Саборног храма у Kраљеву Стефан Милошевски.
Епископ Јустин у својој пригодној беседи обратио се верном народу позивајући се на прочитану перикопу из Светога Јеванђеља. У данашњем Јеванђељу Богочовек Христос пројављује љубав. Kао што је некада на узбурканом мору охрабрио Своје ученике, тако и нама данас говори да се не бојимо. Ми се бојимо данас за свој биолошки живот, али нам Господ каже да се не бојимо ради Царства Божијег. Питање упућено Петру који је посумњао, данас се и на нас односи. Данас се многи у свету плаше од невидљивог вируса, па сумњају и у Господа. Он нас позива да будемо богови по благодати, а не да нам уживамо у земаљским сластима.
Владика је у својој беседи нагласио да без Голготе и страдања нема Васкрсења. У току Свете Литургије верни народ је узео учешће у Светом Причешћу, а након благодарења се приступило трпези љубави.
Манастир Вољавча Бресничка је манастир Епархије жичке Српске Православне Цркве у Бресници, између Kраљева и Чачка. У манастиру су две цркве, старија брвнара посвећена Светом Прокопију и новија зидана црква посвећена Преподобној мати Параскеви. Према предању цркву брвнару подигао је Арсеније III Чарнојевић, који је приликом сеобе Срба застао у селу Бресница на темељима старије богомоље за који се није знало ко и када га је подигао, и ту је причестио народ. Kада су Турци стигли у ове крајеве, од цркве и манастира остао је само камен из кога је текла вода, којом се народ лечио. Тек у доба кнеза Милоша подигнута је скромна црква од брвана, а посебном уредбом одређено је да се на том месту одржава тродневни „скупни дан или панађур”, од народа назван Прокопље, по светом Прокопију, коме је црква била посвећена. Од тог времена до данас вршене су доградње и поправке, али је храм задржао свој првобитни изглед.
Нова црква, посвећена Преподобној мати Параскеви подигнута је у периоду од 1965. до 1967. године. Њени ктитори су брачни пар Душан и Драга Новаковић из Бреснице. Они су се касније замонашили под именима Георгије и Дарија и по упокојењу сахрањени су у припрати цркве са десне стране у преграђеној гробници.
Иконостас је рађен у дуборезу, који је 1967. године урадио Милић Урошевић, док је иконе на иконостасу сликао Младомир Тодоровић. Живопис су уз помоћ прилога народа осликали краљевачки иконописци у периоду од 1998. до 2008. године. Манастир Вољавчу са сигурношћу можемо похвалити несебичним Авраамовим гостољубљем. Мати игуманију Теодору са сестринством одликује велика љубав и гостољубље према свакоме поклонику ове свете обитељи. Манастир Вољавча постало је једно од већих уточишта топле речи и љубави која је данас и те како потребна савременом човеку. По речима Светог Владике Николаја Велимировића: Kада неко дође болестан требало би да га не отпустимо са још неком раном, ако не можемо да му помогнемо барем да га саслушамо. То сестринство ове свете обитељи са несебичном љубављу чини.
Чтец Петар Ђерковић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар