Сам Господ наш Исус Христос јесте суштина свих врлина
Преподобни Максим Исповедник
Када кажемо за неког човека да је "врлински", то није довољна одредница - потребно је прецизирати у односу на које учење га сматрамо врлинским, с обзиром да различите религије, философије и друштвене концепције негују и различит појам врлине. Има, додуше, људских особина које ће готово свако похвалити као врлину (попут милосрђа, рецимо), али је доста тога специфичног за свако учење. Оно што хришћанство додатно разликује од свих религија и философија у том погледу јесте то што су значење и значај врлине неодвојиви од Христа, који је извор сваке врлине.
Наиме, у хришћанству је стицање врлина заправо пут ка благодатном уподобљавању Христу, нашем Прволику по којем смо саздани. Обнављање нашег лика - образа и његово узвођење ка подобију се одвија у духовној матрици Цркве кроз подвижничко - литургијски живот, односно кроз Свете тајне и Свете врлине, како је то богонадахнуто изражавао Свети Јустин Поповић. То значи да светотајински живот без световрлинског не води ка обожењу у Христу, али и обратно - примат нема ни благодат Божија ни човечији труд, већ је обоје подједнако важно да бисмо узрасли у човека савршена, по мери раста висине Христове (в. Еф 4, 13).
Које су то главне хришћанске врлине? Њих најлакше читамо са ликова Светитеља Божијих, људи који су Христа заволели и предали му се свим својим бићем и на тај начин се потпуно отворили за свеусавршавајућу благодат Духа Светог. У том смислу, прва врлина је свакако права и чврста вера јер од ње почиње процес узрастања у Христу. Потом иду и остале: молитвеност, милосрђе, послушност, целомудреност, кротост...а изнад свега смирење и љубав, као истинске одлике усавршеног хришћанског лика.
Насупрот врлини стоје страсти које нису ништа друго до греси који су прешли у навику. Човек који је савладан неком страшћу доводи себе у опасност да вечно остане удаљен од Ипостасне Свеврлине - Христа јер, по речима богомудрог и врлинског Григорија Паламе, Свемогућем Богу само је једно немогуће, а то је да се сједини са нечистим човеком. Исти Светитељ нас учи да су страсти заправо извитоперене природне енергије нашег бића. Тако, уколико се неко гневи на своје ближње, онда код њега природна енергија гнева има погрешно усмерење, с обзиром да она треба да буде усмерена на сопствени грех и на демоне као непријатеље спасења; или, рецимо, ако неко пати од страсти славољубивости, то значи да је код њега извитоперена енергија која реба да је усмерена ка жудњи за славом Имена Божијег и Царства Небеског.
Уколико смо се свикли на грех као на нешто природно, онда су се у нама укорениле страсти, што је болесно стање душе. За исцељење и здравље је потребан супротан процес - навикавање на испуњавање Заповести Божијих. То у почетку захтева постављање одређених правила, најбоље преко искусног духовника. Примера ради, уколико смо среброљубиви, потребно је успоставити правило давања милостиње; уколико завидимо другима, можемо увести правило да се молимо да им Господ дарује још више; уколико болујемо од страсти блуда, неопходан је режим поста и уздржања, уз сећање на смрт и неосуђивање других...и тако даље, и тако редом. А као што смо већ напоменули, врхунац свих врлина и главни духовни параметар здравља душе јесу љубав и смирење: уколико те две особине постојано задобијемо, тада ћемо Христа ради свагда делати врлински. И тада ће Дух Свети наћи у нама места за обитавање, што и јесте циљ хришћанског живота.
С љубављу у Христу Господу
презвитер Оливер Суботић
Преподобни Максим Исповедник
Када кажемо за неког човека да је "врлински", то није довољна одредница - потребно је прецизирати у односу на које учење га сматрамо врлинским, с обзиром да различите религије, философије и друштвене концепције негују и различит појам врлине. Има, додуше, људских особина које ће готово свако похвалити као врлину (попут милосрђа, рецимо), али је доста тога специфичног за свако учење. Оно што хришћанство додатно разликује од свих религија и философија у том погледу јесте то што су значење и значај врлине неодвојиви од Христа, који је извор сваке врлине.
Наиме, у хришћанству је стицање врлина заправо пут ка благодатном уподобљавању Христу, нашем Прволику по којем смо саздани. Обнављање нашег лика - образа и његово узвођење ка подобију се одвија у духовној матрици Цркве кроз подвижничко - литургијски живот, односно кроз Свете тајне и Свете врлине, како је то богонадахнуто изражавао Свети Јустин Поповић. То значи да светотајински живот без световрлинског не води ка обожењу у Христу, али и обратно - примат нема ни благодат Божија ни човечији труд, већ је обоје подједнако важно да бисмо узрасли у човека савршена, по мери раста висине Христове (в. Еф 4, 13).
Које су то главне хришћанске врлине? Њих најлакше читамо са ликова Светитеља Божијих, људи који су Христа заволели и предали му се свим својим бићем и на тај начин се потпуно отворили за свеусавршавајућу благодат Духа Светог. У том смислу, прва врлина је свакако права и чврста вера јер од ње почиње процес узрастања у Христу. Потом иду и остале: молитвеност, милосрђе, послушност, целомудреност, кротост...а изнад свега смирење и љубав, као истинске одлике усавршеног хришћанског лика.
 |
| Тема броја: Хришћанске врлине, Православни мисионар, МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ, НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2014. |
Уколико смо се свикли на грех као на нешто природно, онда су се у нама укорениле страсти, што је болесно стање душе. За исцељење и здравље је потребан супротан процес - навикавање на испуњавање Заповести Божијих. То у почетку захтева постављање одређених правила, најбоље преко искусног духовника. Примера ради, уколико смо среброљубиви, потребно је успоставити правило давања милостиње; уколико завидимо другима, можемо увести правило да се молимо да им Господ дарује још више; уколико болујемо од страсти блуда, неопходан је режим поста и уздржања, уз сећање на смрт и неосуђивање других...и тако даље, и тако редом. А као што смо већ напоменули, врхунац свих врлина и главни духовни параметар здравља душе јесу љубав и смирење: уколико те две особине постојано задобијемо, тада ћемо Христа ради свагда делати врлински. И тада ће Дух Свети наћи у нама места за обитавање, што и јесте циљ хришћанског живота.
С љубављу у Христу Господу
презвитер Оливер Суботић
Нема коментара:
Постави коментар