Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
подигни руку,
заштити,
заустави ово расипање,
сабери нас,
врати мраве у мравињак,
светлост у свице,
врати иње и слану у јесен,
дим у зиму,
рибе у Ибар,
ласте у ветрове,
кључ у катанац,
воде у воденице,
волове у плугове врати,
и поцрнело црвенило позлати!
Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
засветли испред оних који кољу,
и њихове лучеве погаси,
ножеве растопи,
окове раскуј,
од њихове их силе ослободи,
једином силом коју имаш,
хлебом и сољу!
Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
сакриј Девич у браду,
ватру у пепео, траг у снег,
сакриј пчеле у осице,
птице у мишеве,
лето у јесен,
и бос по путевима,
свети Јоаникије,
Господњим,
кроз бежаније,
кроз пожаре и глад,
заустављај нас,
и подижи нас,
на страшном месту
да градимо Град
од камења
којим нас каменују!
Љубомир Симовић, Хлеб и со, Београд, СКЗ, 1987.
Преподобни Јоаникије Девички. Родом из Зете.Жељан духовног живота
и подвига, још као младић оставио је родитељски дом и настанио се у
близини реке Ибар, на пустом месту званом Црна Река. Подвизавао се у
малој пећини светог Петра Коришког. Пошто се брзо око њега окупило
велико братство, он пећину претвори у ркву. манастирску цркву. Бежећи од
славе удаљи се у Дреницу, у пусту девичку шуму. Ту је провео много
година у молитви и подвигу, чинећи именом Христовим бројна чудесна
исцељења.Исцелио је молитвом болесну кћи деспота Ђурђа Бранковића. У
знак захвалности, деспот Ђурађ подиже на том месту храм Ваведења
Пресвете Богородице, доцније назван манастир Девич. Овај свети Божји
угодник упокојио се у Господу 2. децембра 1430. године. Мошти му
почивају и чудотворе у девичком манастиру.
Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
подигни руку,
заштити,
заустави ово расипање,
сабери нас,
врати мраве у мравињак,
светлост у свице,
врати иње и слану у јесен,
дим у зиму,
рибе у Ибар,
ласте у ветрове,
кључ у катанац,
воде у воденице,
волове у плугове врати,
и поцрнело црвенило позлати!
Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
засветли испред оних који кољу,
и њихове лучеве погаси,
ножеве растопи,
окове раскуј,
од њихове их силе ослободи,
једином силом коју имаш,
хлебом и сољу!
Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
сакриј Девич у браду,
ватру у пепео, траг у снег,
сакриј пчеле у осице,
птице у мишеве,
лето у јесен,
и бос по путевима,
свети Јоаникије,
Господњим,
кроз бежаније,
кроз пожаре и глад,
заустављај нас,
и подижи нас,
на страшном месту
да градимо Град
од камења
којим нас каменују!
Љубомир Симовић, Хлеб и со, Београд, СКЗ, 1987.
2/15.децембар |
Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
Нема коментара:
Постави коментар