И дозвавши народ са ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и гријешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима. И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.
(Мк. 8, 34 - 9, 1)
 |
| Потпис Митрополита др Павла Јазигија са Јеванђеља у Манастиру Студеници, приликом његове посете за време учествовања на Симпосиону о женском монаштву у манастиру Жичи, септембар 2011. |
Прво значење је душа које треба да се одрекнемо и коју треба да изгубимо - то је она која се (по)стиди Њега. Друго значење је душа коју треба да сачувамо носећи Крст, а то је она која је драгоценија од свега света и која се не може откупити, која сведочи о Христу и које ће се Он сетити у слави Оца Свога.
Прво значење речи душа у смислу оне коју треба да изгубимо је брига за сопствено добро, гомилање материјалог богатства и задовољавање страсти душе, као и све оно што нас нагони да старајући се само о себи заборављамо на Христа и на друге људе. Јасно је да је душа коју Исус тражи да сачувамо она која је наш прави идентитет и истински живот и којој није раван сав свет. Треба, дакле, да разликујемо оно што је за нашу душу од онога што наша душа јесте.
.jpg)
Да ли имам деце? Онда могу да продужим своје постојање. Имам статус у друштву? Онда, значи, постојим.
Да бих освојио свет, морам да јурим да се опскрбим овим "суштинским" стварима за живот. Данашњи човек се против непостојања бори поседовањем. Осећа се сигурним ако има здравље, славу и пуне залихе свега.
Постојање је живот, а опскрбљивање душе материјалним стварима значи осигуравање и гаранцију њеног постојања. Ова потрошачка философија се помиње и у Јеванђељу: "Душо, имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се..." (Лк. 12, 19), међутим, Господ је ову философију назвао безумном.
Јеванђеље јасно поручује да се душа не испуњава задовољавањем њених жеља и да је наше постојање одвојено од онога што поседујемо: "Ја јесам" је различито од "Ја имам".
 |
| Манастир Жича |
"Ја имам" је гаранција за живот човека који само за себе брине и који би себе обезбедио иако би то ишло на уштрб онога "ко сам ја". На овај начин, он стреми ка томе да освоји свет мислећи да ће, ако поседује свет, осигурати и свој живот. Он продаје душу за откуп и долази до тога да се постиди речи Господњих и вере у Њега како би стекао статус у друштву или новац или како би све више имао и поседовао.
"Ко сам ја?" је философија човека који воли Христа и који зна да је Он Син, а не трговац. Он је наследник, а не најамни радник. "Ко сам ја" је философија и вера хришћанина који се одриче сваког статуса, себичног интереса или свега света не би ли задобио своју душу и не би ли сачувао свој идентитет.
Отац који шаље сина да зарађује још док је још дете је зарадио много новца, али је изгубио себе као отац.
Мајка која продаје своју кћер да би нешто стекла од овог света изгубила је себе као мајка. Политичар који купује и продаје на уштрб својих принципа је неко ко стиче материјална блага, али самога себе губи. Амбасадор који иде у страну земљу да купује и продаје као да је један од тих странаца и који гради куће на земљи коју ће напустити је пуно стекао за себе, али тиме само изгубио правог себе.
Човек је оно што јесте, а не оно што има.
Друго значење речи душа је: "Ко сам ја?". То је философија хришћанина који верује у мудрост змије, као што објашњава Свети Јован Златоусти. Та мудрост није у томе да је она увек пажљива и да покушава да се вешто брани. Мудрост змије је у томе што зна где је њен живот, што када је нападнута даје цело своје тело, али сакрива главу.
 |
| Сирија |
Тај хришћанин је као мудри трговац на узбурканом мору. Кад год је олуја јака, он мора да се ослободи товара са брода како би спасао и себе и брод. Каква је корист човеку ако носи сва блага овога света ако изгуби живот?
Каква је корист човеку ако све за себе обезбеди у животу, а изгуби душу?
Јеванђеље разјашњава да ја постојим не када имам или када мислим, него када носим Крст и одричем се онога што је моје. Одричем се сваког материјалног добра ако оно чини да се постидим Христа. Постојим онда када идем за Христом
"Ја сам онај који иде за Христом" - то је једина сигурност у животу коју имам ако сведочим Њега и ако сам Му веран, ако сам Његов амбасадор. За мене је свет место проповедања, а не стицања. Гаранција мог живота и сигурност је Крст, а не странпутица овога света. Мој идентитет и душа не могу се откупити ничим од овога света.
Ко жели да сачува свој живот "оним што има и поседује", изгубиће га, а ко изгуби оно што има и поседује Христа ради и Јеванђеља, онај ће га сачувати.
Амин.
преузето са http://www.alepporthodox,org/files/writings-en/cross-b-7-1.pdf
и http://www.alepporthodox.org/files/writingsen/sross-c-7-1.pdf
За Жички благовесник са енглеског превела Александра Стојановић
ЖИЧКИ БЛАГОВЕСНИК,Часопис Епархије жичке, септембар/децембар 2014.
Нема коментара:
Постави коментар