У Александрији,
великом и чувеном египатском граду, живео је некада давно један племић. Господ
му је подарио једно изузетно дете. Кћер, која како је расла тако је постајала
све лепша, паметнија, боља. Уз оца великаша расла је и исто тако изузетна
девојчица, стога је – што је било неуобичајено за оно време – отац довео надалеко чувене учитеље како би је
подучавали, јер је препознао код свог детета оштроумност која се ретко среће.
Добро које је она поседовала били су знање и мудрост. Екатарина је као жедна
земља упијала све што су јој пружали велики учитељи. Учила је грчки језик,
проучавала је философију и медицину, математику и песништво, латински језик и
реторику. Упознала је све религије свог времена и својом мудрошћу и здравим
расуђивањем остављала је без речи и своје мудре учитеље. Са својих осамнаест
година Екатарина је блистала као цвет, мирисни љиљан. Како се развијала њена
спољашња лепота, тако се развијала и њена ученост. Била је радост за очи, а
њена реч музика за уши, језгровита, попут жубора бистрог потока...
 |
| Прстен из манастира Свете Екатерине, Синај(фото: wikimedia.org) |
Са својих осамнаест
година, пригодна невеста за многе властелинске синове, Екатарина је спознала
Христа. Благодаћу љубави према Господу, презрела је сваког младића који ју је
запросио. Господ је премудар, сама Љубав. Он је извор доброте, Он је сама
врлина. У Александрији су хришћани били прогоњени. Међу онима који су били
одведени пред цара била је и Екатарина. Мудра, лепа, богата јединица, ћерка
властелина. Стоји без страха. Божијом благодаћу, својом мудрошћу и знањем
оспорила је судију. Владар издаје наредбу да се саберу најмудрији људи Египта,
да одговоре овој дрској девојци која вређа богове. Дошло је педесет учитеља.
Мудраци, говорници, магови. На разне начине су покушавали да пронађу аргументе
како и ућуткали ту безочну девојку. На једну њихову реч Екатарина је имала
десет да дода. Мудра, разборита и кротка, разоружава и без речи оставља
учитеље. Следећег трена чује се само њен глас. Да, не постоји приговор. Мудри
су занемели. Она им говори о Христу. А они слушају...
Владар је ван себе.
Сада је и њих окренула против њега. Нечувено, да их остави без речи једна
девојка! И они сви скрушено исповедају да прихватају њену веру. И они су са
Христом! Крвљу мученичком обојена је Александрија. Најпре мудраци. Затим сви
који су поверовали у Христа и исповедили Га. А на крају Екатарина. Невеста
Христова. Неко од слугу је тајно узео њено измучено тело које је толико мука
истрпело. Опрао га је, обукао, оплакао тајно и сахранио, како и доликује.
 |
| Манастир Свете Екатерине на Синају |
Кажу да како су
године пролазиле све је више било погрома и страха. Није познато како су свете
мошти доспеле далеко од Александрије. Кажу да су их анђели однели недалеко од
неверних. Пренели су их у арабијску пустињу и тамо су их положили на највиши
врх синајског полуострва. Ко зна да ли је то тако било, али је сигурно д је
чудом Божијим тело светитељке стигло до тамо. Прича се још да су пустињаци који
су живели у шпиљама у околини видели анђеле како лете тамо високо. Један од њих
је добио заповест од Господа да се попне на врх. Опремили су се бакљама и
свећама, тамјаном, и кренули да се пењу певајући псалме. Далек је пут, успон је
заморан. Брдо високо и дивље. Врућина. Све гори. А старци се пењу...
ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР, тема броја: За Крст часни и Слободу златну, мај/јун, 2014.
Нема коментара:
Постави коментар