преузми везу:
Злата Коцић, (ЗИДАЊЕ) Одраз у води
*
Задатка ко којег да се лати?
Беси – све тумбе, и пакет годишњих доба.
Збуњен је цвет магнолије.
О Лазаревој суботи – веје,
друга затрпава чуда.
Ученик на муци је, и учитељ:
ко да окрене лист.
Удвостручена белина странице.
Нити је самртник кадар да разлучи
белине иза себе и пред собом.
*
Лазарке где су? Одбегли – грлица, кос.
Славуј, једино, спреман је да огласи
с напупелих младица врбе:
откривајте, чистите своје ране
јер ево – васкрсли размотавају се повоји
да упијају ваш гној и гнев.
Јер, задато беше умрлом да устане,
Слаткопојцу да прогута – кога ради?
Који го и бос је, у чиревима, у бунилу,
испод нараслог смета згубљен,
испод сравњеног света, да запева:
нека пада, да видимо колико чија плећа
могу да понесу.
*
Чији су оно дворови
где белу гоне голупку:
у кал, у смолу крила јој,
а она у сан успрхне.
На око - плочу камену,
а она пером прогледа.
У кавез, у ћуп глинени,
она - под лазур-куполу.
Бодежом гнездо, барутом,
а она - сламке сунчеве.
Пре но што полог разоре -
встани ми, встани, Лазаре.
извор: klubmladihpesnika.blogspot.rs
Нема коментара:
Постави коментар