У манастиру Вазнесењу под Овчаром започети су радови на осликавању манастирског храма

 

   Нема писаног трага да је манастирска црква у Вазнесењу била живописана у периоду од њеног настанка до Велике сеобе 1690. године, када је манастир запустео. Не постоје ни остаци фрагмената, који би указивали на постојање фресака у храму. Манастир је био пуст 250 година, а црква је била већим делом порушена, када је тадашњи Епископ жички Николај Велимировић са богомољним народом започео обнову. Те, 1937. г. обновљена је црква, подигнут конак и манастир Вазнесење установљен је као женски манастир. Наредне, 1938. г. постављен је иконостас. Вероватно би у наредним годинама манастирски храм био и осликан да у Србији није почео рат 1941. године.
   Милошћу Божијом и благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина дочекали смо и ту небеску радост, да 77 година после обнове манастира почнемо радове на живописању манастирског храма.
   Радови се изводе уз помоћ добровољних прилога верног народа, а иконописци су Горан Пешић и Саша Симић.
   Горан Пешић је из Истока у Метохији, сада живи у Чачку. Ожењен је, отац двоје деце. Сликарство је завршио на Ликовној академији у Приштини. Осликавањем храмова у византијском и барокном стилу бави се од 1999. године. До сада је осликао 30 храмова у Србији и Дијаспори.
   Саша Симић је из Чачка. Ожењен је, отац једног детета (за сада). Завршио је компјутерско конструисање при Машинско-техничкој школи у Чачку. Византијским сликарством бави се од 2005. године.
   Да Господ благослови труд свих који учествују у овом богоугодном делу!