Са звоника звон
Над земљом плива,
У манастиру
Братија пева:
-Господи, помилуј.
Инок канонарх
Полаже поклон.
И тада утихну
Са звоника звон.
-Господи помилуј.
- Господе возвах -
Тенор огласи,
Канонарху хор
Сложно одврати:
- Господи помилуј!
Свеће, иконе,
Мантије, крсти.
Братија поје
Друсни глас шести
- Господи, помилуј!
Народ се моли
Страници стоје.
Русија живи,
Русија поје:
- Господи, помилуј!
Схимници с крстом,
Браде као снег,
Очи спуштене,
Моле се за свет:
- Господи, помилуј!
Братски хор ћути
За звона је час.
Ипак чујем још
Са свих страна глас:
- Господи, помилуј!
На ред је дошао
И млади звонар,
Пробуди простор
Силовит удар,
- Господи помилуј!
С музиком таквом
И у смрт се сме!
Дал' ти је много,
Руси Света, песме?
1987.
Град Печори
јеромонах Роман (Матјушин), ЈАСИКОВ ШУМАРАК. CATENA MUNDI, Београд, 2015.
Нема коментара:
Постави коментар