ИЗ РУСИЈЕ СА ЉУБАВЉУ 2

      ЛЕКСИКА

      У богословији на часу Старог Завета: 
    - На Синајској гори Бог и Мојсије су се срели на највишем нивоу.

      ВЕРОНАУКА

      Деда се радује што му унук иде на веронауку, па га пита:
   - Шта сте данас лепо учили?
   - Ето, деко, да враћамо добро за зло. Је л то стварно тако треба?
   - Наравно, синко.
   - Е, па, дај ми паре за сладолед јер сам ти разбио наочаре.

     УСЛОВ

     Вероучитељ пита малог Серјожу:
   - Реци нам, Серјоженка, који је први услов да се уђе у рај?
   - Да се умре, учитељу.

      ЖУРИ ЈОЈ СЕ

     Бака на исповести моли да је пусте преко реда:
   - Молим вас, могу ли, имам само два греха!

   ИЗ БОГОСЛОВИЈЕ

    Млади богослови треба да пишу семинарске радове из догматике. Уплашени, питају професора: 
   - А шта ако напишемо неку јерес?
   - Не брините, дечице. Да бистепали у јерес, морате много да знате, као Арије или Несторије. Да бисте пали у прелест, морате много да се подвизавате. А ви нити шта знате, нити се подвизавате! Слободно пишите семинарски!

   ШТА СЕ ПРОМЕНИЛО?

   Као јеромонах, Антоније Блум је ручао у једној побожној кући. На крају, замолио је да опере судове, и опрао их је. Поставши митрополит сурошки, опет је обедовао код истих људи, и опет је тражио да опере судове. Домаћица се помела, и успротивила - зар митрополит да судове пере? А он је, крајње искрено, упита:
   - А што? Јесам ли прошли пут лоше опрао?

   НЕКОРИСНО

   Каже један монах другоме:
   - Смиравао бих се ја пред тобом, али теби то не би било душекорисно.

   СА ИСПОВЕСТИ

   Јеси ли крао?
   - Јесам.
   - А комшијама, јеси ли пакостио?
   - Па, бивало је.
  - Бијеш ли жену?
  - Па, деси се.
  - Напијеш ли се?
   - Ето, у друштву.
   - А постиш ли?
   - Нормално да постим. Ја сам православац.

   ЖЕНСКИ СЛУЧАЈ

   Исповеда се жена, па каже:
   - Оче, грешна сам, јер ме гордост стално хвата. кад год се гледам у огледалу, све мислим: "Како сам лепа!".
   - Сестро, то није грех, то је заблуда.

   ПРАКТИЧНО

   Што ти грдиш супругу пред исповест?
   - Имам лоше памћење, а чим њу мало џарнем, она ми помене све моје грехе!

   ПРАВОСЛАВАЦ

   Деведесетих година прошлог века Москва је била преплављена секташима који су људе звали на своје скупове изразима типа: "Да ли бисте дошли на нашу закуску, у наш клуб, на наш концерт, итд?". Један студент православне теологије је већ навикао да, по аутоматизмз, одговара са: "Не!".
   Приђе му секташки проповедник, и пита:
   - Верујете ли Ви у Бога?
   А овај, као из топа, по навици:
   - Не, ја сам православац!

   ОД ОСМЕХА ДО ПРЕМУДРОСТИ, Очев дом, Београд, 2015.