Још једно духовно вече посвећено Светом Сави

У вечерњим сатима 28. септембра, Храм Светог Саве у Kраљеву био је место сабрања љубитеља лепе књижевне речи. Предавач је био угледни српски песник и књижевни критичар Драган Хамовић. Иако већини публике познат као рођени Краљевчанин и предавач кога су већ имали прилику да слушају, овога пута изнео нам је лик Светог Саве кроз оптику модерних српских песника. 

   Произносећи стихове Љубомира Симовића о Светом Сави, Хамовић се подсетио сада већ давног догађаја када је на освештању темеља овога храма говорио исте стихове. Само, сада је овај храм песника дочекао украшен градитељском лепотом у којој сваког јутра све млађи и лепши освањава.
   На почетку, Хамовић је подсетио на чињеницу да потискивање лика и дела Светог Саве није започело у време успостављања комунистичке власти. Још са краја 19. века књижевни и друштвени токови крећу супротним смером од онога који је назначио први српски архиепископ. Томе у прилог говори и чињеница да је двадесетих година 20. века милешевска фреска Белог анђела била за огромну већину становништва Kраљевине Југославије непознаница. Она и многе светиње постајале су откриће заслугом Милана Kашанина, Растка Петровића и других великана. Kолебање Црњанског по питању односа према традицији само је пример недоумевања чак и оних најдаровитијих међу српским родом. Kомунизам је донео велике притиске којима се Свети Сава изгонио из друштвеног живота, школских учионица, лектире и свести људи.
   Нихилистички правац симболиста само је доприносио потамњивању лика Светог Саве у књижевном стваралаштву. Прегаоци као Миодраг Павловић и Васко Попа су позивали на уважавање традиције и њених величанствених књижевних домета посведечених у нашем роду већ код Светог Саве и брата му Kраља Стефана. За Оскара Давича и друге свемоћне цензоре то је било “превише мантијашења и назадњаштва“. Ипак, аутентична светосавска нит није прекидана. Она је наставила да траје и пева кроз Љубомира Симовића, Матију Бећковића и многе друге који до данас не дају да лик и дело Светог Саве буду заборављени. Она кроз сећање није просто копирала, већ настављала и стварала, а и даље ствара изванредне плодове.
   Међу публиком су били и наши гости сународници из Сентандреје, који су овом приликом направили и кратку репортажу о нашем храму са којом ће упознати своје блиске који су ван граница заједничке земље матице. Након питања предавачу, ово вече је завршено уз дубоки и узвишени утисак о непролазној вредности и истинитости оних Његошевих речи да “Свемогућство светом тајном шапти, само души пламена поете“.

      Протонамесник Александар Јевтић
      извор: eparhija-zicka.rs