Монаси али и сви прави хришћани су духовни Спартанци који мењају свет на боље, мењајући себе у еванђелском духу. Такви људи прво ваде дебло из ока свога а тек потом, ако буду призвани, они пажљиво и ненаметљиво, тихо и молитвено, ваде и трун из ока брата свога. Они који истински желе да мењају свет на боље, они увек прво почињу од себе а не од других. Такви људи обично и воле монахе и окупљају око себе те духовне Спартанаце. Такви граде манастире, такви оснивају духовне центре, такви и делом и духом и изгледом сведоче свој позив. Они посебно воле манастире као духовне центре и својеврсне факултете покајања, јер само покајање ће нас приближити Царству Небеском. На тај начин - покајањем тј. сољу истинског преображавања света и човека, истински хришћани мењају реалност око себе. Други пут у Царство Небеско и уношења Царства Небеског у овај пали свет, осим пута покајања, не постоји. Стога, духовни Спартанци тог духовног преображавања света јесу сви прави и истински монаси и сви истински и прави хришћани. Они су по речима Христовим, со земље и светлост света. Докле је ових и оваквих Спартанаца, живеће овај народ и ова држава.
Нема коментара:
Постави коментар