После више од једног века, богослови из Призрена отргли су од заборава Химну Сими Игуманову и опет је отпевали у част свог Светог оснивача и заштитника, поводом јубилеја 150 година постојања Призренске богословије и 10 година обнове рада у царском Призрену (1871-2011-2021).
Химну Сими Игуманову, поводом његове стоте годишњице, компоновао је Божидар Јоксимовић, композитор, музички писац и хоровођа. Певана је успешно на свечаности у Призрену, фебруара 1904. године.
По благослову Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, руковођени проф. Дејаном Ристићем, потрудили су се:
Kлавир: Наташа Јовић
Флаута: Марија Тупањанин
Виолина: Димитрије Николић
Гласови: Страхиња Шабић, Милан Kостић, Димитрије Николић, Марко Стриковић, Немања и Михаило Велић.
ХИМНА СИМИ ИГУМАНОВУ
(за мушки збор)
Б. Јоксимовић 23. I 1904-1. III 1932.
Maestoso (свечано, узвишено)
Пре стотину равно лета излег’о се сиви соко
Па полете широм света и узлете на високо
И под Шаром, под планином, диже себи спомен свети
Да науком и истином Српчад води вишој мети
Ал’ кад беше одмакао подалеко међ’ туђине
На срцу му беше жао, па се сети домовине
О, хвала ти, Симо, хвала, омладини што си дао
Што си роду мученоме српску школу засновао
извор: Дејан Ристић
Нема коментара:
Постави коментар