Translate

06. јануар 2021.

Десанка Максимовић, ПРАЗНИК


Заустави на путу сиромаха боса,

позови га да код нас сврати;

ја ћу му комад нашег круха дати,

и ти реч коју, благу као роса.

Kада изиђеш на јутарњу цесту,

понеси за птице гладне прегршт мрва;

подај по штогод на свакоме месту,

и не погази гуштера ни црва.

Нека се просјак после увек сећа

да тамо где се зид на сунцу бели,

тихо ко светлост вечерња у јели,

живи мала једна људска срећа.

Нека упамте сва божја створења

дан када ти се душа смеје;

нек памте дом наш сред јела и вења

и крајичак наше румене стреје.

Нема коментара:

Постави коментар