Επί των ποταμών Βαβυλώνος, πολυέλεος Γ'
Ἀγκάλας πατρικάς (2010)
Ιερόν Κουτλουμουσιανόν Κελλίον Αγίου Ιωάννου του Θεολόγου
Псалам 136.
Давидов, (кроз Јеремију, код Јевреја ненатписан)
(МТ: Псалам 137)
НА РЕKАМА Вавилонским,
тамо сеђасмо и плакасмо,
када се опоменусмо Сиона.
На врбама посред њега обесисмо харфе наше.
Јер тамо нас запиташе они који нас заробише за речи певања,
и који нас одведоше за песме (наше):
Певајте нам од песама Сионских.
Kако ћемо певати песму Господњу на земљи туђој?
Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
Нек се прилепи језик мој за грло моје, ако те не споменем,
ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога.
Помени, Господе, синове Едомске у дан Јерусалимов
који говораху: порушите, порушите, до темеља његовог!
Kћери Вавилонска, злонесрећнице,
блажен је ко ти узврати ону освету коју си нам учинила;
блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен.
Нема коментара:
Постави коментар