“До сусрета са Владиком Атанасијем читао сам о хришћанству, а 1986. године, када сам, као студент англистике, чуо оца Атанасија на једном предавању истински сам се обратио у вјеру, схвативши да је наш Бог живи Бог. Срео сам Његовог свједока који је Бога истински познавао. Владика Атанасије и Митрополит Амфилохије су били равноапостолсни учитељи нашег времена“, казао је говорећи о блаженог спомена Владици Атанасију (Јевтићу) игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава (Јањић), иначе Требињац.
За Владику Атанасија Света литургија је била живи сусрет са Богом и живи сабор са светитељима Христовим, каже отац Сава, свједочећи да је блаженопочивши Владика у Требињу оставио једну дубоку евхаристијску заједницу.
“Мислим да се никад нисмо тако жестоко молили као док нас је Владика Атанасије возио по врлетима херцеговачким“, нашалио се отац Сава, описујући ,,вулкански“ темперамент Владике Атанасија.
“Од требињске запуштене баште направио је виноград Христов. Долазак Владике Атанасија, за нас у Требињу, био је прави духовни земљотрес. Владика је пробудио Требиње и вјеру која је била запретана у нашем граду, засијана још руком Светог Василија Тврдошког и Острошког. Владика је Требишњицу називао другим Јорданом док је крштавао на њој људе гладне и жедне Бога и истине Његове“, свједочи отац Сава (Јањић).
Отац Сава наглашава да је Владика дјеце и највеће дијете међу владикама, дошао у Херцеговину у оно најтеже вријеме када је рат почињао.
“Био је неустрашив. Спреман да остане у Трвдошу и дочека кога је год требало чиста образа и чисте савјести. Владика Атанасије је био човјек литије, входа, покрета, за њега није било статике док је ходио стопама Светог Василија Отстрошког. Ишао је на мјеста највећег страдања од Kосова до Јадовна биљежећи све. Ишао је за метком, а метак га није хтио.
Биљежио је педантно све што је доживљавао, иако споља неуредан, наш Владика Атанасије био је велики духовни господин“, каже отац Сава.
Тешко да има човјека који је боље познавао Kосово и Метохију од Владике Атанасија, додаје дечански игуман.
“Владика је са свима налазио заједнички језик, биљежећи те сусрете, у чему се показао као вјерни син аве Јустина. Дубоко је проживљавао страдања свог народа, а посебно са почетком оружаних сукоба на Kосову и Метохији када су он и Митрополит Амфилохије одмах дотрчали да помогну браћи.
Знао је да заплаче са својим народом и да га утјеши. Документовао је догађаје правећи спискове о страдању народа које смо искористили за израду ,,Меморандума за Kосово и Метохију“ у којој сам учествовао“, свједочи отац Сава, додајући да је Владика Атанасије сваки камен залио молитвом и вином отпјевавши пјесму страдалницима, доживљавајући свакога као свог најближег, памтећи и биљежећи сва имена чувајући их као злато.
“Шта су све Митрополит Амфилохије и Владика Атанасије, двојица, а као један, оставили о Kосову и Метохији само Бог зна. То је читаво једно благо. Наш страдални народ их је много заволио“, сјећа се отац Сава.
Игуман Високих Дечана каже да је радост васкрсења испуњавала сваки атом бића блаженопочившег Владике Атанасија.
“Никада, ни у вријеме највећег страдања код њега нисам осјетио безнађе и тугу. Странци, којих је било доста на Kосову и Метохији били су збуњени његовом појавом. Али испод те споља горштачке личности и вулканског темперамента крило се једно дивно и топло срце пуно љубави.
Владика Теодосије је у Владици Атанасију и Митрополиту Амфилохију видио учитеље, много их завољевши и много научивши од њих.
“Владика Атанасије нас је учио да је Царство небеско овдје, а да ће Господ да нам суди по томе колико у нама нађе лик Сина Свога. И када је грдио, Владика Атанасије је исправљао из бриге и љубави, држећи се увијек црквеног поретка. Био је човјек Цркве, као живе заједнице, коју је обликовао својим рукама и својим срцем. У његовом срцу било је мјеста за свакога. Свој дух је пренио и на своју духовну дјецу владике: Григорија, Максима и Димитрија и друге, и, откривајући у њима потенцијале дате од Бога, формирао од њих посебне личности“, казао је отац Сава.
Игуман Сава је упоредио икону Светих апостола Петра и Павла са фотографијом на којој су загрљени Владика Атанасије и Митрополит Амфилохије, која је на дан сахране осванула под требињским Платанима, рекавши да их он и сада тако загрљене у Царству небеском.
извор: mitropolija.com
Нема коментара:
Постави коментар