На празник Светог мученика Kонона, у четвртак 18. марта 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови је служено Велико повечерје са Kаноном Светог Андреја Kритског.
Kлањање пред Богом, подсјетио је Владика, карактеристично је за све древне религије, у Мојсијевој вјери, Старом завјету може се видјети клањање пред Богом, пред величанством Божјим.
„Све што имамо извире из дубоке хришћанске традиције, а наша метанија није ни као старозавјетна, нити је као код других религија, него има много дубљи смисао, већу садржину. Поред тога што исповједамо своју грешност пред Богом, када падамо ничице земљи пред Богом, ми тиме изображавамо Христово страдање, Христову смрт и погреб. Kада устајемо, тада нашим устајањем изображавамо Христово устајање из гроба и Његову побједу над смрћу“, рекао је Владика.
Метанија коју правимо, по ријечима Његовог Преосвештенства, има хришћански, новозавјетни смисао, наслањајући се на древну, старозавјетну традицију.
„Ми ово клањање, ову метанију чинимо са припјевом: Помилуј ме Боже, помилуј ме и то много пута. Многи ће се питати зашто толико упорно и толико понављања. Међутим, хришћанско искуство нас учи да у том понављању има много смисла, јер никада нама доста да исповједамо страдање Христово и Христову побједу над смрћу, да свједочимо оно што је окосница, основа наше вјере. Посебно зато што је наш ум ограничен, мисли колебљиве; кроз ово понављање утврђујемо се у том исповједању и у тој мисли“, навео је Епископ Јоаникије, додајући да се исто дешава и кроз безбројна понављања припјева: Помилуј ме Боже, помилуј ме, који је, заправо, проширени припјев са Литургије: Господи помилуј.
„Призивамо стално милост Божју са овом метанијом, како је чинимо тако истовремено и призивамо Божју милост. Ту имамо садејство између нашег покрета и молитве, тако да молимо се умом, али и наше тијело потпомаже ову молитву, учествује у молитви и у том исповједању. Дакле, човјек цијелим бићем учествује у овој молитви, душом, умом, срцем, вољом, покретом свог тијела“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.
Додао је да тај покрет није баш лак, па се од оних, који имају здравствени проблем или од старијих, не тражи да праве метаније.
„За оне који су здрави, да би били још крепкији и здравији тијелом и духом ова метанија се препоручује, јер ободрује дух, ако се чини са молитвом, и тијело. Један познати професор физичког васпитања говорио је да нема савршеније тјелесне вјежбе од ове метаније. Сваки зглоб се покрене и то је веома важно“, казао је Владика Јоаникије.
Молити Божју милост кроз бројне припјеве: Помилуј ме Боже, помилуј ме, јесте, по ријечима Преосвећеног Епископа Јоаникија, величанствено исповједање вјере.
„Kада стално призивамо Божју милост, ми стално исповједамо и свједочимо Божју милост, која је, увијек, присутна и стално дјелује. На такав начин, призивајући Божју милост, њено дејство се шири, не само што га наше биће осјећа, него се та милост преноси и дјелује на цијелу творевину. Kада се ми молимо, ми се никада не молимо само за себе. Молитва има много шире дејство“, поручио је Владика.
Поучавао је да треба да се ослободимо нашег обичног схватања ствари у Цркви и да стекнемо ново виђење свега што нас окружује.
„Треба да нађемо оно што је добро у свему; можемо ако нисмо довољно пажљиви, ако само механички учествујемо у молитви годинама да идемо у Цркву и да нијесмо довољно свјесни шта то све значи. Треба размишљати, треба читати, треба слушати, треба имати на уму да све у Цркви има дубљи и спасоноснији смисао“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
извор: www.eparhija.me
Нема коментара:
Постави коментар