Translate

05. јануар 2017.

Приближи нам се, Господе, када нам душа клоне...

   Приближи нам се, Господе, када нам душа клоне...
   Зато јесам Хришћанин. Некада давно, у једном граду који одавно већ није мој, у једној кући у којој одавно не станујем (иако и град и дом и даље често сањам), донијела је мајка једну брошуру. У њој нека прича мени сасвим несхватљива: побожна и чудновата, али несхватљива. А на полеђиви одштампане двије молитве: "Приближи нам се, Господе, када нам душа клоне" и "Због многих наших сагрешења". Њих сам упамтио у мајчиним ријечима. И у мени је увијек остала једна молитва: приближи нам се, Господе, када нам душа клоне.
   Растао сам, растао, у топлини дома, у дивљини рата, у жеђи за знањем, у сну и у стварности Цркве. Учио књигом, учио људима, учио животом и увијек желио само то: да нам се приближи Бог, увијек и за вазда, када душа клоне и када пјева. Када сам, касније, сазнао да је Он не само блиско, него јесте Ближњи - мојој радости није било краја. И данас је тако. Много шта човјек може да преживи лакше него богоостављеност. Тешкоту године теже него центиметар одмака Његовог од нас. Зашто се одмиче? Можда да бисмо Га јаче потражили? Зашто? Не знам. Људи су склони да дају лаке и готове одговоре. Мени је, пак, близак Старац Силуан - он не тражи одговор него Њега да га опет обасја свјетлошћу.
   Зато свакоме желим Присуства Божијег. Блискости, оне која избија из не само једне иконе. Блискости, коју човјек увијек и свугдје тражи, коју човјек тражи зато што је човјек. Култура има разних - свега у башти Божијој, рекли би наши стари, свега у космосу, свега у васељени, рекли би Оци. Па свугдје гдје човјек јесте човјек препознаћеш га по томе што тражи Бога. А Бог као Бог - јавља се. И гледа.

   о. Дарко Ђого, ФБ

Нема коментара:

Постави коментар