Из штампе изашао 260. број часописа „Светигора“

   Мир Божји! Христос се роди! Ево мирбожања, ево најрадоснијег празника - Христовог рођења - Божића, ево и првог броја Светигоре образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске у овој 2017. години милости Господње, а 260. по реду. На првим страницама је Божићна порука Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, којој су поднаслов ријечи „Нема дана без очнога вида“ из Горског вијенца. У Вијенцу је Његош оставио слику празновања Божића у Црној Гори. О томе како се слави Божић у Црној Гори записао је и 1866. године архимандрит Нићифор Дучић. Тај запис Светигора је преузела из Цетињског гласника. Други запис који је преузела јесте Илије Хајдуковића из 1893. године који говори о путовању Светог Саве. Кроз Светигору ти текстуални свједоци живе и добијају нове читаоце. Рукописима, благом српске културне баштине, позабавила се др Милена Мартиновић. Светигора је објавила сажетак њене докторске дисертације Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу, одбрањене у октобру 2016. на Београдском универзитету. Живо благо српске културне баштине су гусле. У Подгорици 1. децембра 2016. године одржан је округли сто Гусле у српској традицији. О том чувару народног памћења на округлом столу излагао је, поред осталих, и Рајо Војиновић Зашто су гусле српске гусле. Он даје и приказ књиге Будимира Алексића Библија и српска епика.

   У рубрици богословље заступљен је текст популарног публицисте протојереја Андреја Ткачова Трезвеност - насушна потреба  вјерујућих. Данас је насупрот стању трезвености све више присутно стање опијености. О једном од њих - ријалитију, са психологом Жарком Требјешанином разговарао је Спиридон Булатовић - Циљ ријалитија - понижење човјека. Насупрот ропству људске душе јесте њена слобода, а на питање шта је слобода и остала занимљива питања из хришћанског живота пронађите одговор владике Тихона Шевкунова.
   Вељко Ћурић Мишина даје лекције о томе Шта би требало знати пре разговора о броју страдалих у Јасеновцу. Мр Смиља Влаовић пише о крсту Светог Јована Владимира у Охриду, поводом 1000 годишњице упокојења Светог Краља. Она потписује и текст о манастиру Светога апостола и јеванђелисте Марка у Старој вароши у Подгорици. Са једним парчетом неба на земљи, капели Светог Јована Богослова у Котору, упознаће вас Оливера Балабан.
   Обећала си да ћеш бити вечна, каже Драгана Савић поводом године од упокојења схиигуманије мати Февроније. У рубрици житије сазнаћете о Светој Едити Вилтонској, светитељки из Енглеске. Унутрашњу корицу нове Светигоре украшава репродукција иконе Богородице Филермосе, а поводом њеног могућег измјештања у Цетињску пећину, Митрополија је дала примједбе и предлоге на документацију о потреби процјене утицаја на животну средину.
   На неколико страница налази се репортажа о посјети Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија Јужној и Сјеверној Америци. Остале актуелности ушле су у хронике из свијета, помјесних Цркава, отачаствене Цркве и Митрополије црногорске-приморске.
   Пошто је Божић вријеме даривања, прочитајте о хуманитарној акцији Црквене општине Бар. Чар Божића најљепше могу да пренесу приче, какве су рецимо оне одабране за овај број: Мајкин последњи Божић, прича Данице Бандић, и Први бадњак, прича Светозара Ћоровића. Уз двије народне божићне пјесме из Рисна, у овом божићном издању су и стихови Рајка Петрова Нога. Први велики празник након Божића, након Христовог доласка у свијет јесте Богојављање, Време када Христос почиње да се пење на Крст, како гласи бесједа почившег митрополита Антонија Блума. Ваистину се роди Христос!

   Марија Живковић
   извор: www.spc.rs