Једна од прича коју је Христос ученицима испричао, али и протумачио, је прича о сејачу и семену.
Симболи су нам дешифровани. Све је јасно.
Семе је реч Божија. Кад падне поред пута и изгазе га људи а птице позобају - то се односи на оне који слушају Божију реч али им Непоменик украде речи из срца да не верују и да се не спасу.
Ако падне на камен - изникавши осуши се, јер нема влаге за даљи раст. То се односи - каже нам Христос - на оне који радосно слушају реч, али пошто не пусти корен у њиховим срцима, они брзо престану да верују и кад наиђу искушења - отпадну.
Семе које падне усред трња, и трње нарасте и угуши га - представља оне који су реч чули али им богатства и уживања овог живота угуше реч и оставе је без плода.
Семе које падне на добру земљу, и изникавши донесе стоструки род - то се односи на оне што задрже реч у свом срцу које чувају чистим. Кад су издржљиви у трпљењу, кроз њихове мисли, речи и дела реч Божија умножава се, доноси богат род.
Прича то не каже, али и они постају сејачи.
Сејач је Бог али сејачи су и сви они који у љубави служе Богу. Утолико је на сваком од нас обавеза да прихватимо Божије речи на најбољи начин. Да их сачувамо и оплодимо, да живимо њима, и да и сами постанемо сејачи Божје речи.
Да избегнемо замке на које нас прича упозорава. Да се не предамо као лак плен зла, да будемо истрајни и храбри, способни да Бога ради трпимо, да чувамо и јачамо своју веру. Да се трудимо да по њој живимо и да она кроз нас просветли људима у мери у којој нам је Бог то дао.
Слика сејача је слика која буди радост и наду. Нова сетва најављује нову жетву, нови живот.
Али сејач има и своју сенку.
А сенка сеје речи које нису Божије, светле. Сенке речи. Тамне и ружне лажи-речи које би да повреде, увреде, пониште, униште.
Уместо да сејемо спасоносну реч Божију ми често сејемо лажи-речи.
Људи овде гадно псују. Људи овде неконтролисано вређају друге или осуђују друге најгорим непромишљеним лажи-речима.
Понекад, кад се ради о нама, верујућим људима, мислимо да бацањем сенки речи чинимо службу Богу. Да Му помажемо да се одвоји жито од кукоља, да тако сузбијамо јереси и чувамо верно стадо од вукова. Остављамо сетву, мислимо - ето само на неко време, и уместо сејача ћемо на кратко да постанемо судије. И мада знамо да је Један Судија, волимо и ми да судимо. Лако се занесемо и заборавимо на сетву. А кад треба да јој се вратимо, дешава се да смо изгубили осећај за разликовање здравог семена које може родити плод и разног подметнутог семена, кукоља и корова, "гневом модификованог" семена. Сејемо онда све без разлике, мислећи да радимо богоугодни посао. И тако потпомажемо дивље семе да загуши оно добро.
Да разликујемо семе Божије и покварено семе, можемо само док смо у љубави Божијој. Љубав може да се испољава на начин који није само нежан, али ипак би ваљало да задржимо свест о томе да је често наш праведан гнев - како га обично видимо - само обичан гнев. Пород сујете или неке друге страсти.
"Не војујте огњем против огња. Јер ћете учинити огањ сувише великим, и сагореће ваша кућа, поред куће вашег непријатеља. Него водом војујте против огња, и угасићете га", подсећа нас наш највећи тумач Божијих речи, Свети Никола.
Реч - слово, ум, смисао, начело... Логос.
Пажљиво треба да чувамо реч Божију и да пазимо да семе које смо добили, у гневу не заменимо нечим што нисмо желели. Сетва тада постаје бесмислена. Не сејемо плода ради него за болест.
ђакон Ненад Илић
Симболи су нам дешифровани. Све је јасно.
Семе је реч Божија. Кад падне поред пута и изгазе га људи а птице позобају - то се односи на оне који слушају Божију реч али им Непоменик украде речи из срца да не верују и да се не спасу.
Ако падне на камен - изникавши осуши се, јер нема влаге за даљи раст. То се односи - каже нам Христос - на оне који радосно слушају реч, али пошто не пусти корен у њиховим срцима, они брзо престану да верују и кад наиђу искушења - отпадну.
Семе које падне усред трња, и трње нарасте и угуши га - представља оне који су реч чули али им богатства и уживања овог живота угуше реч и оставе је без плода.
Семе које падне на добру земљу, и изникавши донесе стоструки род - то се односи на оне што задрже реч у свом срцу које чувају чистим. Кад су издржљиви у трпљењу, кроз њихове мисли, речи и дела реч Божија умножава се, доноси богат род.
Прича то не каже, али и они постају сејачи.
Сејач је Бог али сејачи су и сви они који у љубави служе Богу. Утолико је на сваком од нас обавеза да прихватимо Божије речи на најбољи начин. Да их сачувамо и оплодимо, да живимо њима, и да и сами постанемо сејачи Божје речи.
Да избегнемо замке на које нас прича упозорава. Да се не предамо као лак плен зла, да будемо истрајни и храбри, способни да Бога ради трпимо, да чувамо и јачамо своју веру. Да се трудимо да по њој живимо и да она кроз нас просветли људима у мери у којој нам је Бог то дао.
Слика сејача је слика која буди радост и наду. Нова сетва најављује нову жетву, нови живот.
Али сејач има и своју сенку.
А сенка сеје речи које нису Божије, светле. Сенке речи. Тамне и ружне лажи-речи које би да повреде, увреде, пониште, униште.
Уместо да сејемо спасоносну реч Божију ми често сејемо лажи-речи.
Људи овде гадно псују. Људи овде неконтролисано вређају друге или осуђују друге најгорим непромишљеним лажи-речима.
Понекад, кад се ради о нама, верујућим људима, мислимо да бацањем сенки речи чинимо службу Богу. Да Му помажемо да се одвоји жито од кукоља, да тако сузбијамо јереси и чувамо верно стадо од вукова. Остављамо сетву, мислимо - ето само на неко време, и уместо сејача ћемо на кратко да постанемо судије. И мада знамо да је Један Судија, волимо и ми да судимо. Лако се занесемо и заборавимо на сетву. А кад треба да јој се вратимо, дешава се да смо изгубили осећај за разликовање здравог семена које може родити плод и разног подметнутог семена, кукоља и корова, "гневом модификованог" семена. Сејемо онда све без разлике, мислећи да радимо богоугодни посао. И тако потпомажемо дивље семе да загуши оно добро.
Да разликујемо семе Божије и покварено семе, можемо само док смо у љубави Божијој. Љубав може да се испољава на начин који није само нежан, али ипак би ваљало да задржимо свест о томе да је често наш праведан гнев - како га обично видимо - само обичан гнев. Пород сујете или неке друге страсти.
"Не војујте огњем против огња. Јер ћете учинити огањ сувише великим, и сагореће ваша кућа, поред куће вашег непријатеља. Него водом војујте против огња, и угасићете га", подсећа нас наш највећи тумач Божијих речи, Свети Никола.
Реч - слово, ум, смисао, начело... Логос.
Пажљиво треба да чувамо реч Божију и да пазимо да семе које смо добили, у гневу не заменимо нечим што нисмо желели. Сетва тада постаје бесмислена. Не сејемо плода ради него за болест.
ђакон Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар