Стефан Првовенчани (око 1165-1228), српски велики жупан 1196-1217, краљ 1217-1228, први је крунисани владар династије Немањића. Он је средњи син великог жупана Стефана Немање и велике кнегиње Ане, који је, по жељи свога оца, родоначелника династије Немањића и творца српске државе, године 1196. наследио престо. У тренутку ступања на трон Стефан је био ожењен Јевдокијом, ћерком византијског цара Алексија III Анђела.
Као рашки велики жупан, уз велике спољне и унутрашње притиске, успешно је одржавао независност земље, те га је 1217. г.папски легат крунисао за краља, што је увећало његов углед. После крунисања Стефан се потписивао као „Стефан, по милости Божјој венчани краљ и самодржац све Српске Земље и Поморја“. Као први од Немањића који је добио краљевски венац, назван је „првовенчани краљ“, а из тог описа изведено је и име под којим је данас познат – Првовенчани.
Самосталност Србије је употпуњена када је никејски Патријарх 1219. године дао аутокефалност Српској Цркви, а Сава (Растко) Немањић, млађи Стефанов брат, посвећен за првог српског архиепископа. Манастир Жича, који је основао Стефан Првовенчани 1207. године, постао је прво седиште Српске архиепископије, а у њему су се крунисали потоњи краљеви и устоличавали архиепископи.
Стефану Првовенчаном припада и значајно место у формирању српске средњовековне књижевности. Написао је Житије светог Симеона (1216), биографско дело о животу и подвизима свога оца Стефана Немање, као и неколико повеља које се одликују посебним наративним стилом.
Пред крај живота примио је монашки постриг и узео име Симон, а на чело државе је дошао његов најстарији син Радослав.
Мотив на марки: Стефан Првовенчани, краљ, детаљ са фреске у припрати краља Радослава (1234), манастир Студеница. Мотив на првој вињети: Стефан Првовенчани, као велики жупан – фрагмент живописа са улазне куле, манастир Студеница, 1208/9. година (фрагмент изложен у ризници манастира Студенице). Мотив на другој вињети: прстен Стефана Првовенчаног, XI – XII век, ризница манастира Студенице.
Стручна сарадња: Радмила Петронијевић, виши кустос Музеја Српске Православне Цркве у Београду.
Графичка обрада марке: Надежда Скочајић, академски графичар.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар