ОПИС
Шест висећих сребрних филигранских кандила изнад Витлејемске звезде у Цркви Христовог рођења у Витлејему.
Кандила су бокастог облика. Дно је куполасто са висећим крстићем који је обострано декорисан црвеним гранатом. Само тело је сачињено од девет делова на којима се по средини налазе звездасте розете. Три централне розете имају 14 кракова као сребрна звезда над местом рођења Исуса Христоса. На средини звезде је уметнут гранат пречника 10 мм. Кандило је закачено на три ланца, повезана у носећу розету у облику звезде са 14 кракова са закачком на врху. Испод розете је закачен сребрни ливени голуб који симболизује Свети Дух.
БАЗИЛИКА ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА
Изнад пећине Христовог Рођења - Вертепа данас је огромна и величанствена црква коју подиже Света мајка цара Константина - Јелена Равноапостолна, 324. године као своју прву задужбину у Светој замљи, док је део порушеног храма у 6. веку доградио цар Јустинијан. На унутрашњим стубовима цркве, којих има 48, осликани су Васељенски сабори заједно са представама светих. У пећину - Вертеп, силази се са 16 степеника поред иконе Богородице витлејемске, а на другу страну излази преко 13 степеника.
Над полукружном централном нишом налази се часни престо, а под њим мермерна плоча са сребрном Звездом која означава место које је обасјала звезда Истока означавајући место рођења Спаситеља света. Прва звезда је уништена током немира 1847. год. На унутрашњем кругу звезде налази се натпис на латинском: «Hic de Virgine Maria Jesus Christus natus est» (Овде је Дева Марија родила Исуса Христоса). У полукругу около звезде гори 15 кандила, од којих су 6 приложили православни Грци, 5 Јермени и 4 католици.
О Витлејемској пећини Спремаш се за пут у Свету Земљу Господњу. Слушао си, велиш, предавање владике Нектарија о прошлом поклоничком путу, па те то још више ободрило да оствариш своју благу намеру. Но желео си пред Божић још нешто сазнати о Витлејемској пећини, тој земаљској палати Цара небескога. Најславнија од свих пећина у свету налази се на крају вароши Витлејема. Добар пут, бео као платно, води поклонике из Јерусалима за Витлејем. Но нама је мало стало до пута; очима гледамо пут а мислима мислимо о оној свештеној пећини. Унаоколо каменит крш; око пута нешто мало зеленила, понеки виноград, понеки маслињак, понека њивица са пшеницом, али углавном крш. Но зар је нама до тога? Наше очи гледају површно све то, а душа наша ишчекује да види ону милу пећину. Пролазимо поред манастира светог Илије, где су источни мудраци преноћили при повратку из Витлејема, и где су добили знак с неба, да не иду к Ироду него да окрену другим путем за домовину своју. Улазимо у Витлејем, у Бетлехем, што значи: Дом хлеба. Тајанствено и многозначајно име града, где се родио Онај који је за Себе рекао: Ја сам хлеб живота. Варош арапска. Све сами Арапи; само понеки Грк или Јеврејин. Многи говоре и руски; научили су због хиљада и хиљада руских поклоника, који су овамо долазили. Наши говоре с њима српски, и некако се споразумевају. Окружују нас; нуде нам бројанице, иконе, крстиће од седефа, и разне ствари од маслинова дрвета. То продају; од тога живе. И тако цео град живи од Христа, и то не од скора но од пре много столећа. Али све то нас за сад слабо интересује; наше очи траже ону славну пећину. Где је света пећина, распитујемо? Воде нас дугом дугом улицом, и уводе у пространу цркву са много много мермерних стубова. Ту је, дакле, пећина у самој тој цркви. Цар Јустинијан подигао је ту велику цркву над пећином, на пола хиљаде година после Рођења Христова. Низ неколико степеника спуштамо се доле испод пода цркве - у пећину. Срце нам трепери и гори. У тој хладној пештери прво је почело куцати најтоплије Срце, које је икад на земљи куцало. Сваки откуцај тога Срца значио је љубав и само љубав према роду људском. У десно један олтар са много златних и сребрних кандила. Ту се Он родио, од пречисте Деве Марије. У лево други олтар, опет са много кандила. Ту су биле јасле; и ту је Он лежао повијен, на слами у јаслима. Многи од наших поклоника почеше плакати од узбуђења. Рекао је Бог кроз пророка: и извадићу камено срце из тијела вашега, и даћу вам срце месано. У овој пештери - ако игде - камено срце постаје мекано као загрејан восак. Пећина је сама по себи тескобна и мрачна. У Светој Земљи има много и много пространијих и лепших пећина. Има их угодних за стоку; има других где станују људи; има их опет које су служиле за гробнице. Но Син Божији, Човекољубиви, спустивши се са престола вечног сјаја на земљу, није изабрао ни од пећина најбољу, најсветлију и најугоднију. О колика смерност! Колико понижења нас ради! Зато падамо на колена, сви сви, и на метаније пред Њим, вечним Разумом и вечном Љубављу. А душе наше уздижу се из ове пећине к Њему, Цару неба и земље, Победиоцу греха и смрти. Уосталом, шта је за нас пећина Његова до шамар нашој сујети и трајни сведок Његове величине? Он, Он васкрсли и живи Господ с нама путује невидљиво, као негда са двојицом ученика Својих у Емаус. И ми осећамо Његово присуство, и радујемо се на сваком кораку. Кад отпевасмо Божићни тропар, узвикну један поклоник: Христос се роди! А ми сви: Ваистину се роди! И забруја сва пећина као велико звоно. Потом изађосмо и одосмо грчком Митрополиту у посету, а потом даље, и даље. Но душа нам оста у светој Пећини, и света Пећина у души до данашњега дана.
остатак текста прочитај на : www.pokimica.com
Шест висећих сребрних филигранских кандила изнад Витлејемске звезде у Цркви Христовог рођења у Витлејему.
Кандила су бокастог облика. Дно је куполасто са висећим крстићем који је обострано декорисан црвеним гранатом. Само тело је сачињено од девет делова на којима се по средини налазе звездасте розете. Три централне розете имају 14 кракова као сребрна звезда над местом рођења Исуса Христоса. На средини звезде је уметнут гранат пречника 10 мм. Кандило је закачено на три ланца, повезана у носећу розету у облику звезде са 14 кракова са закачком на врху. Испод розете је закачен сребрни ливени голуб који симболизује Свети Дух.
БАЗИЛИКА ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА
Изнад пећине Христовог Рођења - Вертепа данас је огромна и величанствена црква коју подиже Света мајка цара Константина - Јелена Равноапостолна, 324. године као своју прву задужбину у Светој замљи, док је део порушеног храма у 6. веку доградио цар Јустинијан. На унутрашњим стубовима цркве, којих има 48, осликани су Васељенски сабори заједно са представама светих. У пећину - Вертеп, силази се са 16 степеника поред иконе Богородице витлејемске, а на другу страну излази преко 13 степеника.
 |
| Улаз у Вертеп |
Над полукружном централном нишом налази се часни престо, а под њим мермерна плоча са сребрном Звездом која означава место које је обасјала звезда Истока означавајући место рођења Спаситеља света. Прва звезда је уништена током немира 1847. год. На унутрашњем кругу звезде налази се натпис на латинском: «Hic de Virgine Maria Jesus Christus natus est» (Овде је Дева Марија родила Исуса Христоса). У полукругу около звезде гори 15 кандила, од којих су 6 приложили православни Грци, 5 Јермени и 4 католици.
 |
| Са благословом Архиепископа јорданског Теофилакта из Јерусалимске Патријаршије, шест грчких кандила је замењено са ових шест филигранских сребрних кандила које су приложили српски православни верници приликом ходочасничког путовања у Свету Земљу средином 2009.год. кандила су рад Горана Ристовића из Краљева (Филигран Покимица) |
О Витлејемској пећини Спремаш се за пут у Свету Земљу Господњу. Слушао си, велиш, предавање владике Нектарија о прошлом поклоничком путу, па те то још више ободрило да оствариш своју благу намеру. Но желео си пред Божић још нешто сазнати о Витлејемској пећини, тој земаљској палати Цара небескога. Најславнија од свих пећина у свету налази се на крају вароши Витлејема. Добар пут, бео као платно, води поклонике из Јерусалима за Витлејем. Но нама је мало стало до пута; очима гледамо пут а мислима мислимо о оној свештеној пећини. Унаоколо каменит крш; око пута нешто мало зеленила, понеки виноград, понеки маслињак, понека њивица са пшеницом, али углавном крш. Но зар је нама до тога? Наше очи гледају површно све то, а душа наша ишчекује да види ону милу пећину. Пролазимо поред манастира светог Илије, где су источни мудраци преноћили при повратку из Витлејема, и где су добили знак с неба, да не иду к Ироду него да окрену другим путем за домовину своју. Улазимо у Витлејем, у Бетлехем, што значи: Дом хлеба. Тајанствено и многозначајно име града, где се родио Онај који је за Себе рекао: Ја сам хлеб живота. Варош арапска. Све сами Арапи; само понеки Грк или Јеврејин. Многи говоре и руски; научили су због хиљада и хиљада руских поклоника, који су овамо долазили. Наши говоре с њима српски, и некако се споразумевају. Окружују нас; нуде нам бројанице, иконе, крстиће од седефа, и разне ствари од маслинова дрвета. То продају; од тога живе. И тако цео град живи од Христа, и то не од скора но од пре много столећа. Али све то нас за сад слабо интересује; наше очи траже ону славну пећину. Где је света пећина, распитујемо? Воде нас дугом дугом улицом, и уводе у пространу цркву са много много мермерних стубова. Ту је, дакле, пећина у самој тој цркви. Цар Јустинијан подигао је ту велику цркву над пећином, на пола хиљаде година после Рођења Христова. Низ неколико степеника спуштамо се доле испод пода цркве - у пећину. Срце нам трепери и гори. У тој хладној пештери прво је почело куцати најтоплије Срце, које је икад на земљи куцало. Сваки откуцај тога Срца значио је љубав и само љубав према роду људском. У десно један олтар са много златних и сребрних кандила. Ту се Он родио, од пречисте Деве Марије. У лево други олтар, опет са много кандила. Ту су биле јасле; и ту је Он лежао повијен, на слами у јаслима. Многи од наших поклоника почеше плакати од узбуђења. Рекао је Бог кроз пророка: и извадићу камено срце из тијела вашега, и даћу вам срце месано. У овој пештери - ако игде - камено срце постаје мекано као загрејан восак. Пећина је сама по себи тескобна и мрачна. У Светој Земљи има много и много пространијих и лепших пећина. Има их угодних за стоку; има других где станују људи; има их опет које су служиле за гробнице. Но Син Божији, Човекољубиви, спустивши се са престола вечног сјаја на земљу, није изабрао ни од пећина најбољу, најсветлију и најугоднију. О колика смерност! Колико понижења нас ради! Зато падамо на колена, сви сви, и на метаније пред Њим, вечним Разумом и вечном Љубављу. А душе наше уздижу се из ове пећине к Њему, Цару неба и земље, Победиоцу греха и смрти. Уосталом, шта је за нас пећина Његова до шамар нашој сујети и трајни сведок Његове величине? Он, Он васкрсли и живи Господ с нама путује невидљиво, као негда са двојицом ученика Својих у Емаус. И ми осећамо Његово присуство, и радујемо се на сваком кораку. Кад отпевасмо Божићни тропар, узвикну један поклоник: Христос се роди! А ми сви: Ваистину се роди! И забруја сва пећина као велико звоно. Потом изађосмо и одосмо грчком Митрополиту у посету, а потом даље, и даље. Но душа нам оста у светој Пећини, и света Пећина у души до данашњега дана.
остатак текста прочитај на : www.pokimica.com
Нема коментара:
Постави коментар