Гласници јављају
Смрт невидљива
Пристала је у наше
Мало пристаниште
Тако значајног
А тако малог госта
Госта
До сада нисмо угостили
Ми смо гостољубиви
Али нико нам
Није представио
нити показао придошлицу
А он се гнезди
Недостојно његовог
Чина
У слини нашој
И бали
Питам се
Док узимам дах
И спремам се да
Проговорим
Живи ли у роси
Мојих будућих речи
Дугачки невидљиви ланац
Kоји везује живот
И баца га
Међу толики отпад
Наше цивилизације
Исход је пристао
У нашу малу луку
Малу планету
А ми се окрећемо
Врачима, врачевима
Шаманима микроскопа
Познаваоцима гена
И наслеђа
Док они призивају
Великог Духа
И теше нас речима
Радимо на томе
И слежу рамена
На питање: Kада?
И успут се чудимо
Некима који су се сетили
Да уђу у светињу света
И узнесу молитву,
За наше претке
Јеретичку и грешну,
А за нас одступљене
Сламку спаса
И треперење наде
Смрт се искрцала
Међу нас
Овога пута јавно
Театрално
Уз директан пренос
На свим телевизијама
Плавог села у свемиру
И служи се нама
Нашом жељом да дишемо
Говоримо, сусрећемо се
И волимо, мрзимо
Александар Марић
ЖИЧКИ БЛАГОВЕСНИК, октобар/децембар, 2020.
Нема коментара:
Постави коментар