Translate

01. новембар 2020.

СВЕТИ УЧИТЕЉ И СВЕТИ УЧЕНИК

   Данас смо на литургији пре опроштаја од митрополита Амфилохија чули јеванђељску причу о сејачу и семену.  

   Не говори много о сејачу, али можемо да замислимо како се само радује сејач кад семе - Реч Божија донесе величанствен плод. 

   Све оно што није могао у својој присилној изолацији да уради учитељ - урадио је ученик. Kаква радост за учитеља!

   Ни поред пута, ни на камен, ни у трње - Реч Божија коју је сејао Ава Јустин пала је на плодну земљу. 

   "А које је на доброј земљи, то су они који чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу."

   И ученик је чуо Реч Божију и држао је у чистом срцу и храбро, у трпљењу, донео је богат род. И сам је постао наш учитељ. И сам је засејао дивно семе.

   А на нама је да код нас не остане то семе Речи Божије поред пута па да буде изгажено неверјем, да не остане плитког корена, на камену, па да се осуши у забораву, да не остане угушено у трњу светских брига и страсти. Да и ми сачувамо у срцу Реч Божу, и да донесемо и ми род колико нам Бог да, а на радост светих који се моле Богу за нас.

свештеник Ненад Илић

   РОЂЕЊЕМ, СВАK СВОЈ ПОНЕСЕ KРСТ 

   Наш мили Ристо РАДОВИЋ, правоверни монах, Митрополит АМФИЛОХИЈЕ, у претешким, срамним временима, обезбожене државе - појавио се као спас, привиђење! Преузео је Kрст светиња наших, с којим смо и данас. Можемо овај дан, ове часе тегобно поднети, но - наш преузвишени Амфилохије, богомданом лакоћом, узноси свој крст до високијех небеса! СЛАВА МУ! 

   Мошо Одаловић

   Наш Ђедо, Митрополит Амфилохије, био је одређен испред САС СПЦ да руководи пројектом израде нових уџбеника Православног катихизиса за основну и средње школе и гимназије. Он је био мудра глава, нас групе ентузијаста који смо се упустили у овај дуг, тежак и одговран посао. Слава Богу, вођени нашим Ђедом, успели смо да овај велики посао приведемо завршници. 
   Част и велики благослов је био упознати га и комуницирати са њим. Његова личност била је синтеза мудрости старца и детиње душе. Зрачио нам је смирењем, надом и вером да истрајемо у ономе што радимо. Умео је и да нас насмеје. Остаће запамћена епизода са радним свескама на једном нашем састанку. Није му био јасан појам "радна свеска" у настави. Чудио се шта ће нам то уз уџбеник, речима: Радна свеска!? `Ајде, богати, ко дам смо у предузећу!
   Нека је вечна хвала и слава и покој души нашем драгом Ђеду. Верујемо да ће нас сада још више бодрити и подизати својим молитвама пред престолом Творца, ка којем се упутио.

   др Александар Милојков

   Имао сам не само част, већ и благослов од Бога да познајем митрополита Амфилохија, над чијим ће моштима, сигуран сам, већ у наше доба почети да се дешавају чуда. Али данас нећу писати његову биографију, нити давати неке личне реминисценције.  Испричаћу само причу која знам да је и њега, увек ведрог, од срца насмејала.

   Наиме, пре много година, можда су касне 1950-е или ране 1960-е биле, комунизам у Србији био је на врхунцу моћи и улазио је у своју "златну еру". То је био и један од најтежих момената у историји Српске православне цркве. Патријарх је био Герман Ђорић, који се већ пошто се нашао на трону суочавао са бројним искушењима, међу којима и са македонским расколом (до њега ће доћи већ 1967) и најавама да до таквих проблема може доћи и у Црној Гори. Kомунисти су знали да ће паралелно са изградњом нових нација на српском етничком простору претходно морати да их отргну од утицаја СПЦ и патријаршије у Београду. Црквени живот у Србији као да је одумирао, око храмова су преостале мале заједнице, које су се понекад сводиле само на свештеника и црквењака. Била је то последица дуготрајног терора и репресије, током којих су архијереји и свештеници убијани, хапшени и мучени, црквена имовина отета, литије забрањене, а верници и њихове породице прогањани.

   Далеко од центра свих збивања, један манастир у Жичкој епархији живео је својим скромним животом, паралелно са новом реалношћу земље. Сестринство је чинило свега неколико старица и неколико придошлих девојчица, старих свега 13-15 година. Једног летњег дана, у манастиру се појавила група студената Богословског факултета. У посети манастирима Жичке епархије свратили су и у обилазак овог. Сестринству су запали за око као млади и весели. Али један од њих био је нешто живахнији и - што је игуманији посебно засметало - носио је кратке панталоне или бермуде. Таман су почеле приче о томе ко су ови момци и јесу ли дорасли позиву будућих свештеника, када је овај веселко "снимио" старе гусле на зиду, потрчао и узео их у руке. И таман је игуманија кренула да га прекори, када су струне загудиле и пукла песма из грла младог богословца, од које су се проломиле околне шуме. Нити је дуго неко у њих засвирао, нити је ко смео да запева песме о националним јунацима. Стара игуманија, иначе блиска сатрудница владике Николаја из периода када су боравили у Македонији, била је у трену "купљена" песмом која је спајала љубав и храброст. Заборавила је на кратке панталоне и са љубављу угостила и испратила младе богословце. Питала их је за имена, а и онај најживахнији казао јој је своје: Ристо Радовић.

   Kада су их испраћали свом сестринству је рекла нешто што су запамтили за цео живот: "Ово ће дете да пробуди Црну Гору."

   Деценијама касније, показало се колико је била у праву. Митрополит Амфилохије пробудио је Црну Гору (и не само њу), а пред крај овоземаљског живота дочекао је и да се ослободи. Или бар да буде на корак од ослобођења. Нека нам његов живот и његова жртва вечито светле као пример, опомена и обавеза: да буде борба непрестана. И да међу Србима онда буде не само оно што мора бити, већ и оно што често бити не може: љубав, слога и Победа.

   др Немања Девић

Био је један од наших највећих архијереја у свом времену, а можда и у историји Српске Православне Цркве јер се у једној личности спојио духовник, писац и теолог, обновитељ. Митрополит Амфилохије није био од овога света а његове речи сада се најјаче чују.

   др Милош Ковић

   УМРО ЈЕ МИТРОПОЛИТ - РОДИО СЕ СВЕТИТЕЉ

   Епископ као Сава, подвижник као Петар Цетињски, говорник као Николај, духовник као Павле, писац као Његош, теолог као Јустин, непоколебљив као морачке стене, храбар као јунаци са Мојковца. Личност која је ујединила најбоље што као народ носимо у нашим душама и генима.
   Васкрсао је Цркву у црвеној Црној Гори и по узору на Господа био знак против којег ће се говорити. Много и за два живота.
Имаћемо прилике да говоримо унуцима да смо живели у време човека који је био директан као старозаветни пророци и благ као новозаветни мученици. 
   Моли се за нас пред престолом Творца Свети владико!

   свештеник Марко Јефтић
АМФИЛОХИЈЕ

Онај бистри дечак из Доње Мораче,
што је продавао зукве петроваче,
да се домогне књиге и обуће,
и у пустињу побегне од куће. 
И у време јагме за значке и прње,
своје голо тело обуче у трње 
и купи чивија по најскупљој цени, 
да Христа на крсту бар мало одмени.
Али, чим се крсним знаком знаменов’о, нема тога ко га није каменов’о; 
и то камење поста му имање, 
сваки камен њему, један Христу мање.
И сад, оне руке, од зукава грубе, 
гологлави старци прилазе да љубе. 
И на окрст Христове целе васионе, 
сем изван неба црне земље оне,
нигде не дође да звона не звоне!

Матија Бећковић
Мошо Одаловић

Нема коментара:

Постави коментар