Нема, на земљи ничег драгоценијег од Божанствене Литургије. Ако сакупимо све драгоцености света, ископамо сво злато, драго камење, извадимо са дна мора сав бисер и ставимо у једну чашу на ваги, а на другу - Литургију, савршену од стране простог свештеника у најсиромашнијем сеоском храму, тада ће превагнути чаша са Божанствене Литургије. Само човек не схвата какву драгоценост поседује, није свестан, док му ову срећу не одузму. Нажалост, човеку је својствено да не цени оно што прима без труда. Не цени сунце, ваздух којим дише. Тек ако му одузму сунце и ваздух, ако наступи тама, ако не може да дише, тада вреднује и схвата шта је поседовао и чега се лишио.
Из поговора књиге Сергеја Јосифовича Фудеља, БЕЛЕШКЕ О ЛИТУРГИЈИ И ЦРКВИ,
Бернар, Стари Бановци - Београд, 2019.
Дом Светог владике Николаја, Краљево ђакон Стефан Милешевски
Нема коментара:
Постави коментар