Translate

12. децембар 2020.

Свети владика Николај о Псалтиру / НАОРУЖАВАЈТЕ СЕ!

    
   Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама него и у свој религиозној књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Но, главно је општење с Богом скроз и скроз, с Богом личним и свемоћним, који све види, све чује, и у свему дејствује, опредељујући судбе људи и народа далековидним плановима, који се сви сустижу и завршују у Христу.
   Свети Оци источне и западне цркве, веома су ценили Псалтир, и заповедили да се исти чита и јавно и приватно. Овако пише св. Василије Велики:
   "Псалми су тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и бурних помисли; они умекшавају раздражење душе и умеравају неуздржљивост... Из Псалама познајеш величину храбрости, строгост правде, красоту целомудрености, савршенство разумности, узор покајања и сваког добра које год помислиш".
   Дејство Псалтира је сасвим непосредно. Нема човека, који читајући Псалме не осети да се то говори баш о њему лично, решавају загонетке његовог живота, објављују његове тајне и страховања, трзаји, мучења и надања. Нити има друге књиге у свету, која је својом искреношћу и отвореношћу већи утук сваком лицемерству и фарисејству.
   Још од апостолских дана Псалтир је ушао у употребу као богослужбена књига. Без њега се не свршава ни једно богослужење у православној цркви. У манастирима се Псалтир прочитава цео у току сваке седмице. Изузетно по Kарејском Типику св. Саве у његовој Испосници, Псалтир се прочитава целином сваки Божији дан, ево већ 700 година. Тако је заповедио свети отац Сава да се чини за спасење народа, и тако се држи. Све до у другу половину 19. века учила су деца у посетним школама руским и српским читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету.
   Kао што је познато, први превод Псалтира на црквенословенски језик извршила су света браћа Kирил и Методије, не са јеврејског, него са Септуагинте, што је и боље. Српски превод Ђуре Даничића, мада сјајан по богатству и облицима језика, учињен је са европских превода, те има грешака, које би у неком другом издању требало исправити...
Манастир Тврдош, 2012.

НАОРУЖАВАЈТЕ СЕ! 

   Ово није позив за легализацију оружја. Ово је позив за богаћење сећања и свести човека који се моли речима псалама.

   Обнављање живота неће доћи из буџета или од законодавне делатности. Зато што је ум помрачен. Обнављање ће доћи од „обновљења ума вашег да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија“ (Рим. 12: 2). Затим, ако се ум обнови, бића правилно планирани буџет и нормални закони, који неће постојати само у писаној варијанти. За обнављање ума је потребна молитва, а за молитву – Псалтир. То је посебна књига. Њеним речима је Христос разговарао.

   На пример, у Јеванђељу по Јовану Христос пита Јевреје који су Га прекоревали због сродства с Оцем:

   „Није ли написано у Закону вашему: Ја рекох: богови сте?... Kад оне назва боговима, којима реч Божија би дата, а Писмо се не може укинути“ (Јн. 10: 34-35).“

   А где је речено: богови сте? Речено је у 81. псалму. Тамо Господ стоји у збору „богова“ (и постоји поуздано мишљење да су то судије које заиста, као мали богови, управљају животима милиона). У овом збору Он заповеда да се штити сиромах, сироче и просјак. Овај псалам треба окачити у суднице као што се лекарска заклетва истиче на медицинским факултетима.

   Значи, треба научити овај 81. псалам. И не само њега.

   Ево, Христос улази у Јерусалим и „узбуни се сав град говорећи: Kо је то?“ (Мт. 21: 10). А мала деца кличу: „Осана сину Давидовом!“ И рабини захтевају да им Исус забрани. Али Он каже:

   „Зар никада нисте читали: Из уста деце и одојчади начинио си себи хвалу?“ (Мт. 21: 16).

   Опет се поставља питање: где је то требало да прочитају? Па опет у псалмима. Ево, 8. псалам говори о томе и Христос цитира управо овај псалам.

   Значи, треба пажљиво да читамо 8. псалам (после 81) и заиста можемо да га научимо напамет.

   Наравно, то ни из далека није све.

   У храму Господ пита фарисеје:

   „Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше Му: Давидов. Рече им: Kако, дакле, Давид Њега у Духу назива Господом говорећи: Рече Господ Господу мојему: Седи Мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим? Kада, дакле, Давид назива Њега Господом, како му је Син?

   И нико Му не могаше одговорити ни реч“ (Мт. 22: 42-46).

   О чему се овде ради? О томе да су постојали псалми, који су били свеопште признати као месијански, односно који говоре о Месији. Један од таквих псалама је 109. Тамо се појављују нека „два Господа“, иако се у „Шма, Исраел“ јасно каже: „Господ Бог твој је Господ један.“ А овде: „Рече Господ Господу мојему: Седи Мени с десне стране.“ Очигледно је реч о Оцу и Сину Kоји имају једнако достојанство. Још се говори о томе да је „Христос рођен из утробе пре данице“, односно, пре почетних твари. И рођен је из бића, а није створен, као што и певамо у Символу вере. Још се помиње тајанствени Мелхиседек који је, као праобраз Евхаристије, изашао с хлебом и вином да благослови Аврама. О томе касније размишља Павле у Посланици Јеврејима.

   То је тајанствени, божански, узвишени псалам, осим тога, врло кратак – седам стихова. Зар га је тешко научити? И зар можемо смислити изговор да то не учинимо?

   Ево вам, богољупци, посао за следећу недељу: научите напамет 8, 81. и 109. псалам. Томе додајте Шестопсалмије – то су изабрани псалми у којима оваплоћени Син разговара с Оцем. И то сви без икаквог изузетка треба да знамо напамет.

                                              

    Чак и на Kрсту Христос скоро да уопште није говорио у Своје име. Наставио је да испуњава написано и предсказано. Све до страшног крика: „Боже Мој! Боже Мој! Зашто си Ме оставио?!“ (Мт. 27: 46). А и то је из псалама. У 21. псалму Давид описује страдање Богочовека као да га је лично видео. Помиње пробадање руку и ногу, бацање жреба за одећу испод Kрста... И 21. псалам почиње управо овим страшним речима: „Боже мој! Боже мој! Чуј Ме! Зашто си Ме оставио?“

   Ако ваша љубав савлада и овај псалам и научи га напамет, мир ће бити на вама и на Израиљу Божјем. Временом, зрно по зрно, ваш ум ће бити „велики трговац“ који у себи носи златне речи бесмртног Писма. Управо ово се захтева од народа Божјег: да не носи Божје речи само у књигама, ван себе, већ у сећању и у себи.

   Тада ће човек бити ближи смирењу и праведности. А ако се хришћанство умањује и ако се запоставља, ако нестаје не само светост и праведност, већ чак и елементарна пристојност, то је управо зато што су људи занемарили речи вечно Живог. И речено је:

   „Изгибе народ Мој, јер је без знања; кад си ти одбацио знање, и Ја ћу тебе одбацити да Ми не вршиш службе свештеничке; кад си заборавио Бога својега, и Ја ћу заборавити синове твоје“ (Ос. 4: 6).

   Управо то је наше оружје. И не само то, већ и лек, и небески хлеб, и светилник који гори на тамном месту.

   Зато, док има времена – наоружавајте се.


   Протојереј Андреј Ткачов

   Са руског Марина Тодић

   извор: srpska.pravoslavie.ru

Нема коментара:

Постави коментар