Уочи празника Ваведења Пресвете Богородице и четрдесетодневног помена митрополита Амфилохија, нека овај видео урадак буде мала воштаница на гробу нашег великог оца, учитеља и доброга пастира.
Вјечан помен нашем Ђеду!
аутор: јерођакон Теофило тврдошки
извор: Eparhija ZHiP
На жртвенику сазданом из херувима и серафима,
свети Амфилохије, новопросијали!
Небеским ланом, омофором Јагњетовим
Шириш своје руке свете
Да облаче те у светлост Божију архангели и ангели.
Светитељу, твој епитрахиљ, сакос и омофор
небеских су боја и чудесног кроја!
Плодови подвига са Христовог поља,
Пшенично класје и гроздови трса,
Kоје приноси служитељ чудесни,
Саслужују му Јустин, Тадеј, Јован…
Небеске величине које језде и поју.
Господе, сазри грожђе и класје,
уздижемо руке управљене Теби!
На благом Христу и бијелом сазиву,
Блиста се у Логосу свето предложење,
За светачка уста што вјером дишу,
Цар-свештеници насладише се и искапише
Све сами родословници Савиног рајског перивоја.
Наш путир, вели свети, није рукотворен,
са Божијег длана пијемо Христова страдања.
Гле, Јустинове руке под Савином митром,
Уз гвоздени клин и венац трња
За Богочовјеково чело Помазаника:
Амфилохије смјерни из две засиједе,
Преподобномученик, овјенча се!
У црногорском мраку и псују и куну,
а светитељ има миро исцјељења, вјечни ловор!
У небеском смарагду микрокозам,
И Убрзатељ сажимања вјечног.
На царској порфири почива Јагње,
Пуно дивоте као Рај меда!
Оче и учитељу, пројави нам се!
Било гдје да сазријева зеленило Раја,
сазиремо Амфилохија дубљег од поја.
Већ трећа арханђелска звона забрујише складно,
Над морем тиховања и Ловћена бријегу,
До скоро ћутљив, гласан народ поји:
Свештеномучениче, поведи нас даље,
Ништа осим Христа не треба нам више.
Са крста васкресава свети,
Аминујте благовјерни – примљена је жртва.
Иларион Ђурица, свештеномонах
извор: mitropolija.com
Нема коментара:
Постави коментар