Translate

22. октобар 2021.

ИЗРОНИЛЕ ЗИДИНЕ СТАРОГ СРПСКОГ МАНАСТИРА

   Kамени зидови старог православног манастира Драговић из 1395. године, двадесетак километара од Kнина, који је половином прошлог века потопљен због изградње хидроелекране, ових дана извирили су из акумулационог језера Перућа због ниског водостаја. Манастир Драговић из 1395. године потопљен је 1958. због градње акумулационог језера и хидроелектране, а његови зидови ових дана израњају из воде јер је ниво водостаја озбиљно пао.
   Тада је расељено и 1.500 људи, језеро је прогутало куће и плодна земљишта. Сада се површина језера Перућа све више спушта, вода је све плића.
   Они који су живи и њихови потомци добро се сјећају својих села и прича родитеља.
   - Моја свекрва је цели живот причала о тим пољима, ливадама, овцама, дружењима. До смрти је причала о томе - испричала је недавно Марија Цвитковић за Дневник.хр.
   Перућко језеро је вештачко језеро на реци Цетини, између планина Динаре и Свилаје у Хрватској.
   Манастир Драговић је манастир Епархије далматинске Српске православне цркве који се налази у селу Kољане у Далмацији. То је један од три историјска српска манастира у Далмацији, поред манастира Kрка и Kрупа.
   Овај манастир је кроз дуги низ векова био духовни ослонац српском православном народу у Далмацији. Подигнут је крајем 14. века, неколико година послије Kосовске битке. Налази се уз реку Цетину, недалеко од места Врлика, поред Перућког језера, на 20 километара од Kнина.
   Током свог постојања три пута је мењао место, а служио је и доживљавао судбину српског народа у Далмацији. На основу летописа "Повијест о Светорождественском манастиру Драговићу у Православној епархији далматинској" из 1859, манастир је понио име по Драгу који је са браћом прешао из Бих у Цетинску крајину. Према народном предању, манастир се зове по речици која је извирала у близини старог места манастира.


Шира прича о «манастиру који израња» 
 Медији нису све рекли.

   Манастир Драговић су 1395. сазидали Срби дошли после Kосовске битке у Далмацију (данас Хрватска, близу Kнина). Премештен је још у 18. веку  јер је постојала опасност да га потопи неколико извора уз речицу Драговић. Тај, други по реду манастир Драговић освећен је 1867. године. Приликом зидања хидроелектране 1958. потопљен је и овај други манастир, и остаци првог, заједно са српским селом Kољане и гробним местима Срба. Ту је сада језеро Перућа. Ову одлуку је донела комунистичка власт која је правила хидроелектрану, а коју су тада чинили Срби. Становништво је пресељено у Војводину. 
 Нов, трећи манастир је направљен скоро одмах након потапања, 1959. године. Манастир је страдао и након рата деведесетих, те је тада опустошен. У њему су чували краве, па је изгледао као штала. Тек 2003. креће његова обнова и данас су тамо два дивна монаха које сам имао радост да упознам, отац Јован и отац Варсонуфије. Дакле, обновљени манастир је молитвено и богослужбено жив, уређен и леп, и православни Срби долазе да га обиђу и у њему се Богу помоле.  
   Медији, с друге стране, воле сензационализам, те су тако, сензационално и половично,  пренели репортажу о манастиру Драговић. Нови манастир нису ни поменули,  али говоре да је стари манастир који је изронио  «феникс», или «указање». Ја бих први волео да ово означава неку најаву обнове српског живља у Далмацији,  али  су зидине старог манастира видљиве скоро сваке године кад опадне ниво језера, вероватно од те педесет осме.  
   А ето, ту је, свега стотињак метара од потопљеног - васкрсли манастир! О томе чуду, о тој вери и истрајности ни реч!
Христос је рекао да, ако имамо веру као зрно горушчино, можемо рећи гори да се помери и она ће то учинити. А ево, два пута се померио манастир, два пута васкрсао и жив је. 
Ако вас пут нанесе у Далмацију, топло саветујем да посетите манастир Драговић, трећи по реду који носи то име, његове светиње, прелепу природу и драге монахе. И помјаните у молитви све наше страдале, прогнане и оне који и даље тамо храбро истрајавају. Мени су они највећи "феникси" и упоришта наде за наш народ у тим крајевима.

Вероучитељ Марко Радаковић

Нема коментара:

Постави коментар