Хиландар – У Светој царској српској лаври Хиландару је свечано и молитвено прослављен Празник Светог великомученика кнеза Лазара и Светих мученика косовских, Видовдан. Свети кнез Лазар се слави као ктитор манастира Хиландара јер је 1380. године сазидао спољну припрату на већ постојећој саборној цркви Св. краља Милутина.
Служба је започела свеноћним бдењем а завршена је Светом литургијом након које је уследила празнична трпеза. Видовдан у Хиландару је поред торжества и посебне духовности која прати светогорска своноћна бдења, имао додатну емотивну и свечану атмосферу захваљујући члановима друштва „Чувари Христовог гроба“ из Батајнице, који већ трећу годину за редом прослављају овај велики празник заједно са хиландарским братством. Реч је о традицији која се неговала у месту Врлика, 30 км јужно од Книна.
Чување Христовог Гроба, је древни обичај који је у Хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у Северној Далмацији између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о самим почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција је уткана у тај православни обичај, који је највероватније и донет у Врлику из самог Јерусалима. Чувари ступају у цркву, одевени у народну ношњу поменутог краја, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба. Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника. Овај обичај проистекао из простосрдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него улепшава Литургију елементима ратничког достојанства.
На празничној трпези хиландарски игуман Високопреподобни архимандрит Методије одржао је беседу о смислу мучеништва у православном предању, жртви коју је Свети великомученик кнез Лазар принео на спасење своје душе али и за цео српски народ и смислу који косовски завет има за нас данас. Након њега је беседио Драган Павловић, председник Удружења „Чувара Христовог гроба“. Звучне записе обе беседе можете чути овде: Видовданске беседе у Хиландару.
извор:www.hilandar.org
 |
| фото: монах Милутин Хиландарац звучне записе можете чути: ОВДЕ |
Чување Христовог Гроба, је древни обичај који је у Хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у Северној Далмацији између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о самим почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција је уткана у тај православни обичај, који је највероватније и донет у Врлику из самог Јерусалима. Чувари ступају у цркву, одевени у народну ношњу поменутог краја, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба. Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника. Овај обичај проистекао из простосрдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него улепшава Литургију елементима ратничког достојанства.
На празничној трпези хиландарски игуман Високопреподобни архимандрит Методије одржао је беседу о смислу мучеништва у православном предању, жртви коју је Свети великомученик кнез Лазар принео на спасење своје душе али и за цео српски народ и смислу који косовски завет има за нас данас. Након њега је беседио Драган Павловић, председник Удружења „Чувара Христовог гроба“. Звучне записе обе беседе можете чути овде: Видовданске беседе у Хиландару.
извор:www.hilandar.org
Нема коментара:
Постави коментар