(Јеванђеље 7. Недеље по Педесетници садржи један од првих примера молитве Исусове. Слепи људи изговарајући ову молитву добијају исцељење)
Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.
О Исусовој молитви се говори у Светом Јеванђељу. Немој помислити да је она установљена од људи, она је установљена од Бога. Најсветију молитву Исусову је установио и заповедио сам Господ наш Исус Христос. После Тајне вечере, на којој је установљена највећа од хришћанских тајни – Света Евхаристија, Господ је у опроштајној беседи са Својим ученицима, пре поласка на страшна страдања и крсну смрт, како би њима искупио пало човечанство, предао најузвишеније учење и најважније, завршне заповести. Међу тим заповестима, Он је даровао дозволу и заповест за молитву Његовим именом. Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам (Јн 16,23). Што год заиштете (од Оца) у име моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити (Јн 14,13-14). До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена (Јн 16, 24). Величину имена Господа Исуса Христа објавили су пророци. Указујући на искупљење људи које треба да се догоди кроз Богочовека, Исаија узвикује: Господ Бог, он ми би спаситељ. С радошћу ћете црпсти воду са извора овош спасења. И тада ћете рећи: хвалите Господа, Гласите име његово, напомињите да је високо име његово (Ис 12,24). И на путу судова твојих, Господе, чекамо те; твоје име и твој спомен жуди душа (Ис 26,8). Сагласно са Исаијом, Давид прориче:Обрадоваћемо се спасењу твоме, и Именом Господа Бога нашега величаћемо се. Ми ћемо име Господа Бога нашег призвати (Пс 19,6-8). Блажен је народ (тј. људи) који зна клицање (Теби) – који је усвојио умну молитву – Господе, у светлости лица Твога ходиће, и Именом Твојим обрадоваће се сав дан, и правдом Твојом узвицуће це (Пс 88,16-17).
(О теми богословског учења о имену Исусовом, које је представљало значајно место и код исихаста и Светог Григорија Паламе, светогорском изазову “именословља“ из новије историје, може се прочитати у новијој студији јеромонаха Доситеја (Радивојевића), Име Божије у руској теологији XX века).
извор: eparhija-zicka.rs
Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.
О Исусовој молитви се говори у Светом Јеванђељу. Немој помислити да је она установљена од људи, она је установљена од Бога. Најсветију молитву Исусову је установио и заповедио сам Господ наш Исус Христос. После Тајне вечере, на којој је установљена највећа од хришћанских тајни – Света Евхаристија, Господ је у опроштајној беседи са Својим ученицима, пре поласка на страшна страдања и крсну смрт, како би њима искупио пало човечанство, предао најузвишеније учење и најважније, завршне заповести. Међу тим заповестима, Он је даровао дозволу и заповест за молитву Његовим именом. Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам (Јн 16,23). Што год заиштете (од Оца) у име моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити (Јн 14,13-14). До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена (Јн 16, 24). Величину имена Господа Исуса Христа објавили су пророци. Указујући на искупљење људи које треба да се догоди кроз Богочовека, Исаија узвикује: Господ Бог, он ми би спаситељ. С радошћу ћете црпсти воду са извора овош спасења. И тада ћете рећи: хвалите Господа, Гласите име његово, напомињите да је високо име његово (Ис 12,24). И на путу судова твојих, Господе, чекамо те; твоје име и твој спомен жуди душа (Ис 26,8). Сагласно са Исаијом, Давид прориче:Обрадоваћемо се спасењу твоме, и Именом Господа Бога нашега величаћемо се. Ми ћемо име Господа Бога нашег призвати (Пс 19,6-8). Блажен је народ (тј. људи) који зна клицање (Теби) – који је усвојио умну молитву – Господе, у светлости лица Твога ходиће, и Именом Твојим обрадоваће се сав дан, и правдом Твојом узвицуће це (Пс 88,16-17).
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар