Кад на овонедељној Литургији чујете ове речи озбиљно размислите:
"Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати".
Колико пута се сваком од нас догоди да пожели да у неком тренутку "сачува живот свој" који је после дугог труда успоставио?
И сваки пут тако издајемо Христа. Оглушујемо се о Његов позив.
Христу нису потребни они сигурни у правила. Христу нису потребни чувари. Христу нису потребни судије. Христос нас зове да се одрекнемо себе, моћних и мудрих, и узмемо крст свој, терет и жртвовање које нас чека, и пођемо за њим.
Да ли он иде да казни грешнике? Не иде. Да ли он иде да постави границе и утврди град? Не иде. Он иде да спасе свет. Он иде да се жртвује, јер је то једини начин да љубав остане.
Значи, ми треба да идемо са њим да се жртвујемо, и са њим спасимо свет.
Звучи страшно! Звучи тешко.
Али зар се свако ко истински воли не одриче себе? Не да би себе поништио него да би себе пронашао употпуњеног онима које воли. Потпуног себе. Кад заиста воли - христоликог себе. Христа.
Ако кажемо: па, да, треба се једноставно одрећи лажног себе, грешног себе - бивамо паметни. Али, да ли је то довољно? Грешно "ја" можемо пронаћи помоћу савета и правила која су нам остављени. Али и тада - откуд ми заиста знамо који део нас је "лажно ја"?
Не може у сигурности. не може памећу. Морамо изнад памети. Морамо лудом љубављу прихватити Христа и потпуно заборавити себе, да би нам Он открио који део нас је у Њему. Који није лажан, који није илузија. И кад то урадимо, постаће нам кристално јасно, да је у нама диван део, али да део не може без потпуности.
А делове који нам недостају можемо пронаћи само у људима око себе. Не тако што ћемо их знати унапред, него што ћемо бити отворени. Као рана.
Страшно....
Али наша љубав постаће активна, истинска и јака. И бићемо са другима Христос. И спасићемо свет.
Црква, док је историје, а после... Вечност. Живот. Безгранична Љубав Божија.
"Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати".
извор: ђакон Ненад Илић
"Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати".
Колико пута се сваком од нас догоди да пожели да у неком тренутку "сачува живот свој" који је после дугог труда успоставио?
И сваки пут тако издајемо Христа. Оглушујемо се о Његов позив.
Христу нису потребни они сигурни у правила. Христу нису потребни чувари. Христу нису потребни судије. Христос нас зове да се одрекнемо себе, моћних и мудрих, и узмемо крст свој, терет и жртвовање које нас чека, и пођемо за њим.
Да ли он иде да казни грешнике? Не иде. Да ли он иде да постави границе и утврди град? Не иде. Он иде да спасе свет. Он иде да се жртвује, јер је то једини начин да љубав остане.
Значи, ми треба да идемо са њим да се жртвујемо, и са њим спасимо свет.
Звучи страшно! Звучи тешко.
Али зар се свако ко истински воли не одриче себе? Не да би себе поништио него да би себе пронашао употпуњеног онима које воли. Потпуног себе. Кад заиста воли - христоликог себе. Христа.
Ако кажемо: па, да, треба се једноставно одрећи лажног себе, грешног себе - бивамо паметни. Али, да ли је то довољно? Грешно "ја" можемо пронаћи помоћу савета и правила која су нам остављени. Али и тада - откуд ми заиста знамо који део нас је "лажно ја"?
Не може у сигурности. не може памећу. Морамо изнад памети. Морамо лудом љубављу прихватити Христа и потпуно заборавити себе, да би нам Он открио који део нас је у Њему. Који није лажан, који није илузија. И кад то урадимо, постаће нам кристално јасно, да је у нама диван део, али да део не може без потпуности.
А делове који нам недостају можемо пронаћи само у људима око себе. Не тако што ћемо их знати унапред, него што ћемо бити отворени. Као рана.
Страшно....
Али наша љубав постаће активна, истинска и јака. И бићемо са другима Христос. И спасићемо свет.
Црква, док је историје, а после... Вечност. Живот. Безгранична Љубав Божија.
"Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати".
извор: ђакон Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар