Протојереј Милан Филиповић пише о страдању драгачевских свештеника током Великог рата. Увиди у животе и страдања свештенства, показују нам дугорочност ношења Христовог и косовског крста са којим је на плећима у модерну историју ушао наш народ. Свештенство је уз народ било и остајало увек, за разлику од лажних грађанских елита које су лако стајале уз противнике свог народа.
Небојша Ћосовић је превео са руског језика текст презвитера Николаја Лудовикоса, под насловом „Kрст самољубља и крст љубави“. О овом за духовни живот непроцењиво важном разликовању, Лудовикос пише: „А шта је крст? У овом животу ми сви страдамо и подносимо разне муке. Можда то и јесте наш крст? Не. Kада се човек истински одрекне себе, он се удостојава необичног крста – Kрста Христовог. Међутим, има и таквих крстова, које ми носимо због тога што се нисмо одрекли себе. Већини од нас су познати ови крстови – који су у ствари проблеми, који се у нама јављају управо зато, што се нисмо одрекли од себе, управо зато што су наше жеље – једини унутрашњи закон, који ми реално признајемо.“
Ту је и Писмо брату у коме се над мислима из Дневника Андреја Тарковског изводе дубока и свеобухватна разматрања о насушном питању смисла живота. Стил и мисаони правац нас упућују ка рефлексијама које данашњем човеку могу бити аутентични антидепресив и путоказ како да из баре свакодневице пређе у хладне али чисте воде од којих се не жедни.
Психолог Бојана Димитријевић у тексту „Пандемија као прилика за испуњење јеванђелских заповести“ износи савремене психолошке увиде који се тичу психичких криза, а по којима пандемија припада оним непредвидивим кризама на које немамо спреман одговор. Он се састоји у „резилијентности“, појму који се све чешће користи у психологији, а односи се на психолошку отпорност и представља сталан процес прилагођавања новонасталим условима, те стицање већих компетенција за успешније реаговање на стрес. Уз позивања на медицинске стручњаке и светитеље Божије, закључује: „Сазнања до којих долази здравствена психологија, а до којих су и пре ње дошли свети оци, упућује на могућност да се у тренуцима кризе, фокус помери са патоцентричности на „капацитет за здравље, односно могућност за посттрауматски раст који подразумева лични раст и самооткривање.“
Текст „Богослужбени поредак на простору средњовековне Србије у доба Светог Саве“, аутора јереја др Слободана Јаковљевића, наставља да упознаје читаоце са генезом богослужења које данас поседујемо као светосавско благо. Читалац након увида у богати садржај који нам о. Слободан доноси има прилику да стекне комплетну слику историјског развоја богослужења, и тиме има правилан приступ и проматрање сопственог учешћа у животу Цркве.
Јереј Младен Миливојевић у тексту „Света тајна исповести и(ли) духовни разговор“ приближава нам ову важну тему како за верујући народ, тако и за свештенослужитеље. Износећи погрешна тумачења и лоше примере праксе, упућује на пут који бисмо могли означити здравом духовном терапијом. Богослужења, активан подвиг и обострана трезвеност (верника и духовника) чине веома важне чиниоце разматране тематике.
Протојереј Марко Мирковић нам кроз беседу о празнику Преображење Господње приближава важност овог великог празника. Уз историјске осврте везане за сам догађај, износи духовни смисао и поуку. Указује на преображујућу светлост која нам из овог празника зрачи доносећи преображај и у наше животе.
Протонамесник Дејан Марковић кроз смешне ситуације из црквеног живота уноси ведрину међу странице часописа, поручујући да црквени живот није монотон за оне који у њему отворених очију учествују.
Интервју који је водио студент теологије Душан Дуњић, читаоце упознаје са г. Гораном Ристовићем Покимицом, познатим српским филигранистом. Овде се може много научити о овом ретком занату који је вековима био укључен у уметност црквеног простора. Ристовићеви радови красе велелепне православне храмове широм света. Његова кандила се налазе у више храмова у Светој земљи. Добитник је многих признања, међу којима и престижног признање Московске Патријаршије.
Драгоцени увиди Драгана Хамовића нас упознају са начином како су модерни српски песници приступали Светом Сави. Њихова оптика је значајна због садржаја, али и искорака који је бављење овом тематиком доносило у средину која се под политичким притисцима увелико одлучила да раскине све везе са средњовековном традицијом.
У рубрици Прикази, презвитер др Оливер Суботић и др Драган Хамовић пишу о књизи Господе, где станујеш? Аутор књиге је протонамесник Александар Р. Јевтић, издавач Епархија жичка, а штампарија Интерклима графика.
Протонамесник Новица Благојевић нас упознаје са стањем верске наставе у Епархији жичкој. Kао координатор за верску наставу, износи важне податке који сведоче о резултатима рада вероучитеља и ученика. Различити видови рада, успеси, активности и мотивациони приступ, јесу оно чиме се може похвалити. Са друге стране су проблеми: нерешен статус наставника верске наставе у погледу запослења, недостатак адекватних уџбеника за поједине узрасте и помоћних средстава за наставу, правни проблеми са организацијом извођења излета и екскурзија, проблеми приликом изјашњавања ученика на упису и формирања група. То указује да верска настава треба да буде озбиљно схваћена тема у животу Цркве и друштва.
Марко Трајковић у овом броју завршава рад који је у претходна два броја изнео изазове са којима се верска настава суочавала у периоду између два Светска рата.
Вероучитељ Јанко Божовић пише о Ужичкој Гимназији. Велики број познатих личности које су из ње изашле, успеси које веронаука овде бележи, сарадња са локалним црквеним заједницама на више поља, пример су успешног укључивања веронауке у оквир школског система, али и активног друштвеног и литургијског живота.
Протођакон Александар М. Грујовић нас извештава о богослужбеним и пастирским делатностима Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина.
Радујемо се новим текстовима и позивамо ауторе да својим радовима према предоченом УПУТСТВУ допринесу квалитету и остварењу нашег основног задатка – сведочењу Речи Божије.
Уредник часописа,
протонамесник Александар Р. Јевтић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар