После дугогодишњег истраживања, анализирања и проучавања акустике, архитектуре, византијске историје, развијања византијске музике и сведочења, Универзитет Станфорд и Kапела Романа оживели су са највећом могућом тачношћу начин на који су се црквена појања чула у Светој Софији пре 1500 година, као што је наведено у чланку портала
iefimerida.gr.
Хор Портланд, који се сматра једним од најважнијих на свету, и Универзитет Станфорд одлучили су да претраже и пронађу суштину тајинства и величанства византијске музике, која се успињала до највише тачке куполе Свете Софије. Пројекат, проведен 2016. године, спонзорисала је Фондација Онасис из Њујорка.
Бисера Пенчева, која предаје на Факултету за средњовековне студије у Стратфорду и која се и данас бави сличним истраживањима, напомиње да ово искуство пружа невероватну прилику за представљање истраживања као естетског чина. „Света Софија нас доводи у контакт са парадоксом: комбинација замућене семиологије произведене звучним пољем и катализа облика изазваних светлошћу и рефлексијама, наговештавајући да се божанско знање може сагледати само делимично и нејасно“, истиче се у овом чланку.
Пећинска акустика, али и светлост која улази и продире у простор као у било којој другој згради саобликује исход звука и доживљаја, као што се може видети у видео снимку који је послао Универзитет. Начин на који звук почива на мермерним површинама и враћа се одређује овај јединствени звук. Начин на који се глас ствара, а који се на неки начин и шири, одражава метафизику простора, кажу они који су учествовали у овом великом истраживању. Други истраживач коментарише да је један начин да се разуме акустика Свете Софије дизање балона унутар храма (вреди га послушати у видеу). Дигитална технологија је једини начин да то искуство чујемо, чак и путем симулације.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар