Translate

5. јул 2020.

Празник Преподобне мати Анастасије у Манастиру Студеници

На дан свештеног спомена Преподобне мати Анастасије Српске, свештена обитељ Манастира Студенице имала је духовну радост да божанственом Литургијом предстоји Архипастир светосавске Епархије жичке Г. Јустин.
   Обасјан сунчевим зрацима, озвучен песмом птица небеских, у загрљају зелених шума, немањићки манастир – Мајка српских Цркава, дочекао је Епископа, свештенство, монаштво и верни народ са љубављу. Тако је већ годинама уназад, па је овде сусрет истинско препознавања домаћина и гостију у радости духа и горењу срцȃ која се сабирају око Христа Преблагог. Окружен нетљеним моштима светородних Немањића, Христос овде блиста као Бог Kоји је „диван међу Светима својим“.
   Сви ми, сабрани око Владике Јустина, прибројали смо се вековном литургијском идентитету који Манастир Студеницу чини непресушним извором инспирације за свакога ко је овде икада дошао. У молитвеном трепету свештенорадњи, праћених милозвучним појањем студеничке братије, принета је Жртва за живот света. Kроз заједничење у Чаши спасења, остварено је јединство са Господом Kоји је ради нашег спасења претрпео Kрст и васкрсао из мртвих.
   Литургијску беседу, по благослову Епископа, произнео је архимандрит Тихон. Он је подсетио на речи из Беседе о правој вери, где Свети Сава помиње „испуњење недостатака отаца наших“. Овим он последује Светом апостолу Павлу који је рекао да „надопуњује оно што недостаје Христовим патњама за тело Његово које је Црква“. То не значи да Христу нешто недостаје као Богу. Овде је реч да се ми као „живо камење“ уграђујемо у Тело Христово – Цркву. Тако смо сви позвани да наставимо дело Отаца својих.
   Иако смо данас сведоци многих глобалних процеса, ми не смемо да се плашимо. Треба да гледамо на шта можемо да утичемо. То је да чинимо вољу Божију и будемо усмерени ка Доласку Христа Судије. Из тога ће проистећи многа дела која треба да чинимо сведочећи Бога. У писму архимандриту студеничком Спиридону, једној од ретких сачуваних средњовековних приватних преписки, Свети Сава пише: „Ако је поп грешан, знај да његова молитва није, његова је веза сила од вишње благодати.“ То је снага молитве, коју Господ дарује. Зато ничију молитву не треба потцењивати. У њој имамо моћну и благодатну везу са Господом. Само треба да је желимо. Тако ће бити надопуњени недостаци Отаца, а ми ћемо кроз то имати радост и нећемо се ничега бојати. На свако време и изазове, ми тако имамо одговор. То је остварење везе са Царством небеским. То посебно осећамо данас када прослављамо Свету Анастасију сабрани око нашег Владике. Нека су молитве Светих Немањића са нама у векове и вечност, завршио је своје обраћање присутнима о. Тихон.
   Након освећења славског жита и ломљења колача, очинском поуком присутнима се обратио Епископ Јустин. Оне је честитао славу игуману Тихону са братством. Поручио је да ако је Бог са нама немамо се чега бојати – јер Бог је победио свет. Ми у овом свету имамо невоље. То је зато што ми нисмо овде на земљи у рају.
   То је Божија педагогија, како бисмо задобили Царство небеско. Kада се целим бићем вежемо за Царство небеско нико нас не може одвојити од те љубави. Сви ми који смо овде желимо Царство небеско, зато смо се данас и сабрали. Наша заједница је молитвена, за наше ближње, претке и цео свет. Нека нас Господ чује и обуче у силу са висине.
   Сабрање је настављено у порти и манастирском конаку. Братија манастира се потрудила да овај благословени дан протекне у духу хришћанске врлине гостопримства. За трпезом љубави, реч благодарности игуману Тихону и братству упутио је архимандрит Дамјан (Цветковић). Он је похвалио њихов труд око истрајавања у руковођењу манастиром на начин достојан вековне традиције Светих Немањића. Подсетио је да овај манастир посећује мноштво људи, који долазе са различитих страна и са различитим мотивима. Све њих дочекује једна и иста љубав којом ово братство сведочи веру наших предака, међу којима је Преподобна мати Анастасија коју данас прослављамо. Нека нас њене молитве и даље прате на путу до Царства Божијег, пожелео је о. Дамјан.
   Празнична радост пренета је и на остатак дана кроз хришћанске сусрете и пријатне разговоре.

  Протонамесник Александар Р. Јевтић
   извор: eparhija-zicka.rs

Нема коментара:

Постави коментар