Дошла си невидљива,
а моћна,
налик смаку света
који траје...
Све нас на пречац
замонашила...
Није ли молитва
наше најбоље
издање?!
Kороно, чак и ако си
изасланик самог ђавла,
ниси ни први ни последњи
чије је жезло – страх.
Зар мудар време
– наше једино
и највеће благо –
страху да приложи?!
Чему дување
у стрепње рог?!
Никуд нас
не можеш одвести
где већ нисмо били.
И где не обитава
Бог.
Чак иако нам је,
на свету овом,
коначни
откуцао час,
то није разлог
да руку не пружимо
Сунца зраку
и да с радошћу
не удахнемо
последњи дах.
Ономе чему
поклонимо пажњу
поклонили смо моћ,
подарили раст...
Ако нам избрише осмех,
маска нам неће бити спас.
Иако се чини да је тако,
ипак, Ти никог
не претвораш у прах.
Мале
земне мрава
преображаваш у хероје...
Гле, велики може бити свак!
И подсећаш нас
колико много
храбрости треба
да се буде
човек.
Јасно је
да те је довео враг,
али онога
ко у теби
не види анђела,
већ је
појео мрак.
 |
| Чачак |
Нема коментара:
Постави коментар